„Kada pogledate statistiku korišćenja fondova u EU, vidite da je pik u šestoj ili sedmoj godini. Pretpostavljam da će sada doći do značajnijeh povlačenja sredstava. Neki od problema su što poljoprivredni proizvodjači ne mogu ni uz pomoć banaka zatvoriti finansijsku konstrukciju. Radi se i o prekomplikovanim procedurama koje mogu da uspore proces“, kazala je Gelo novinarima iz Srbije koji su posetili Hrvatsku u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU“ koji finansira Delegacija EU u Srbiji.

Zbog toga je, kako je navela, ključna uloga konsultanata koji poljoprivrednicima pomažu u pripremanju projekta, odnosno aplikacija na konkursima za sredstva iz pretpristupnih fondova EU, koje su veoma komplikovane, a i minimalna greška može da ostavi poljoprivrednike bez novca.

„Postoji neki poljoprivrednici koji su napredni, koji to mogu da urade sami, ali to je izuzetno mali broj i zato je savet da se, pogotovo tokom prvih aplikacija, obrate konsultantima koji im u tome mogu pomoći. Njihove usluge se po pravilu sufinasiraju iz pretpristupnih i postpristupnih fondova, tako da se trošak izrade projektne aplikacije raspodeli izmedju proizvodjača i fondova EU“, rekla je Gelo.

Ona je podsetila da je Hrvatska i pre ulaska u EU izdvajala dosta sredstava iz budžeta za poljoprivredu, oko 300 milona evra godišnje, a da se ulaskom u EU on više nego udvostručio i u finansijskom periodu od 2014. do 2020. godine, kada se uračunaju sve alokacije, on je premašivao 750 miliona evra godišnje, što su, kako je istakla, sredstva koja Hrvatska teško da može izdvojiti bez pomoći EU.

„Mislim da je članstvo u EU sjajna prilika za pobednike i ono pomaže onima koji su dobri da budu još bolji. Naravno, ne smeju se zaboraviti niti gubitnici. Postoje mere kojima se može pomoći takvim poljoprivrednim proizvodjačima i da se njihove aktivnosti nekako privedu kraju“, ukazala je  Gelo.

Kao najvažnije što su poljoprivrednici u Hrvatskoj dobili ulaskom u EU izvojila je predvidljivost i izvesnost agrarne politike.

„Budžet se jako teško i dugo dogovara u EU, ali se on primenjuje sedam godina što je dug period izvesnosti šta i kako se radi“, rekla je ona.

Predstavnici hrvatskih institucija ukazali su i da ulazak zemlje u EU nije značio samo potencijalno blagostanje zbog pristupa većim iznosima iz strukturnih fondova, otvaranja tržišta sa 500 miliona potrošača, već i suočavanje sa konkurencijom od 12 miliona poljoprivrednika na zajedničkom tržištu bez carina, prilagodjavanje novim, strožim propisima i detaljnom administracijom za svaku vrstu posla.

Mladen Jakopović, predsednik Hrvatske poljoprivredne komore, krovnog udruženje poljoprivrednika koje predstavlja njihov glavni mehanizam za pregovaranje sa državom, kao i evropskim institucijama, objasnio je da se Hrvatska susreće sa preteranim jeftinim uvozom, odnosno unosom iz drugih zemalja članica EU, kao i slabijom kupovnom moći svojih potrošača, što je pored ostalog dovelo do pada proizvodnje u gotovo svim sektorima.

Istakao je i da je ulazak u EU uslovilo selekciju u poljoprivredi i drastično smanjenje broja gazdinstava.

„U samom startu ulaska u EU Hrvatska je izgubila gotovo 40 odsto porodičnih gazdinstava. Pali smo sa oko 300.000 gazdinstava u 2009. godini na trenutno oko 165.000“, kazao je Jakopović.

Govoreći o iskustvu hrvatskih poljoprivrednika sa EU integracijama, naveo je da prve dve-tri godine po ulasku u EU oni nisu iskoristili gotovo ništa od odobrene pomoći iz EU fondova, jedva 10 odsto, dok poslednje dve-tri godine, korišćenje pomoći rapidno raste.

Naveo je da se o tome kako koristiti sredstva uglavnom učilo na sopstvenim greškama, uprkos detaljnom uvidu u iskustva susednih zemalja, poput Slovenije i Austrije koje su proces prošle ranije, zbog čega smatra da poljoprivreda Srbije treba da uči na iskustvima i iz Hrvatske.

I Jakopović je saglasan da je dovoljan broj iskusnih konsultanta, koji će poljoprivrednicima pisati projekte, odnosno prijave za sredstva iz EU fondova, medju najvažnijim stavkama za njihovo efikasno korišćenje, što se pokazalo i na primeru Hrvatske koja je u početku u tom segmentu podbacila, jer nije imala dovoljno stručnjaka da pomognu gazdinstvima kojima je na raspolaganju bilo mnogo novca.

„Mnogo zavisi od konsultanata koji moraju ići na edukacije u zemlje EU. Poljoprivrednik radi na terenu, nema vremena za drugo. Nema kada da traži 14 uredbi, 58 evropskih direktiva, 100 zakonodavnih odredbi untar valstite zemlje i zato su važni konsultanti. Mi u ovom trenutku imamo 20 linija mera, i svaka ima dve, tri, četiri podmere, pa u ovom trenutnu u Hrvatskoj ima 80 raznih evropskih mera“, rekao je predsednik Hrvatske poljoprivredne komore.

Potvrdio je i da hrvatski potrošač trenutno kupuje dosta hrane poreklom iz drugih članica EU, uglavnom velikih poljoprivrednih država, poput Poljske i Holandije, ali i Italije, Španije, Austrije i drugih.

Kao primer je naveo da je „u ovom trenutku Hrvatska samodovoljna u mlekarstvu sa 47 odsto, u proizvodnji mesa u pojedinim granama možda neki procenat više“, ali je dodao da ipak u poslednje dve godine raste volumen poljoprivredne proizvodnje.

„To je posledica sedmogodišnjeg perioda pristupa sedstvima zajedničkog poljoprivrednog fonda. Prvih pet godina smo imali pad, a sada su u pitanju mikro pomaci. Treba vremena da bi rasli, ali samo u odredjenim segmentima. Nema smisla u svima, jer smo premali“, rekao je Jakopović.

Kao veliki problem Hrvatske poljoprivrede on vidi i to što je 70 odsto poljoprivrednih gazdinstava starije od 60 godina, što je malo visokoobrazovanih u poljoprivredi, pa tako na primer 40 odsto gazdinstava još nema emejl adresu u eri digitalizacije poljoprivrede.

A vlasnici gazdinstava u Hrvatskoj, koji su uspeli da savladaju administrativne barijere i dodju do povoljnih sredstava za unapredjenje ili proširenje proizvodnje uz pomoć fondova EU, zadovoljni su takvim podsticajima koji su im isplaćivani uz pomoć Agencije za plaćanje u poljoprivredi, ribarstvu u ruralnom razvoju, koja je uspela da digitalizuje procese i gotovo ukine korišćenje papira, te u istoriju pošalje prijave koje su često bile teže od 50 kilograma.

„Fondovi su unapredili poljoprivredu, celokupnu proizvodnju. Bez njih bi teško došli do parametara proizvodnje koji su već standard na zapadu. Na početku je to bilo jako teško i bilo je jako komplikovano, retki su se odlučivali na takav posao, danas je to, ja bih rekao, uhodani posao“, kazao je Damir Mesarić iz sela Belice koji se bavi proizvodnjom merkantilnog krompira na 100 hektara.

Kao predsednik Udruženja medjimurskih proizvodjača merkantilnog krompira, Mesarić trenutno ponovo koristi sredstva EU fondova, ali udružen sa kolegama iz sela kako bi izgradili skladišta po novim standardima EU u kojima se krompir čuva bez korišćenja preparata hlorprofam, koji je upotrebljavan protiv klijanja krompira.

Za takve objekte, koji se grade po čitavoj Hrvatskoj, EU udruženjima isplaćuje 70 odsto investicija, kao i punu zaradu zaposlenog inženjera tokom četiri godine.

I Igor Rešetar iz sela Kuršanec kod Čakovca, koji se bavi proizvodnjom mleka, mesa i priplodog materijala za goveda simentalske rase uz pomoć državnog budžeta i EU fondova stado je povećao na 120 grla.

„Sufinasiranje iz EU fondova je počelo pre nego što smo ušli u EU. Bilo je potrebno zadovoljiti standarde, pa je i sama gradnja farme bila iz takvog fonda finansirana, nakon toga su se se otvarale mogućnosti za sufinasiranje mehanizacije, opreme, robota na farmi“, kazao je on i dodao da njegova farma trenutno koristi oko 15 vrsta podsticaja.

I Željko Mihelić iz Liča kod Fužine, koji ima imanje od 450 hektara, a koji se bavi proizvodnjom semenskog krompira na 15 hektara, te pored toga ima i osamdeset krava u sistemu krava tele, koristio je novac iz EU.

Proizvodnju je modernizovao sa prvom podrškom kroz sredstva EU sa 1,6 miliona evra, drugi projekat je vredeo 200.000 evra za rešavanje pitanja stajnjaka, dok se trenutno aktuelan projekat odnosi na nepoljoprivredne delatnosti, odnosno kupovinu 3D štampača.

„EU može imati svoje prednosti i nedostatke, ali za ljude koji se bave biznisom, kojima su granice bile problem, danas je omogućila pristup tako velikom tržištu, da se to ne može ni zamisliti. Mi smo od ulaska u EU narasli devet puta sa prihodima u firmi“, kazao je novinarima iz Srbije Tedi Chiavalon iz istarskog grada Vodnjan, koji ima više od 9.000 stabala masline i prodaje maslinovo ulje u 23 zemlja, a iz fondova EU je prvih godina dobijao povraćaj ulaganja i od 90 odsto.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede Hrvatske, zemlja je koristila pretpristupni program SAPARD, koji je omogućio podsticaj od 25 miliona evra, dok je IPARD je ponudio 121,8 miliona evra, od čega je 82 odsto sredstava ugovoreno.

EU je iz zajedničke poljoprivredne kase za Hrvatsku iz programa ruralnog razvoja razvoja, za period od 2014. do 2020. godine, ukupno odvojila 2,02 milijarde evra.

Novac se koristio za ulaganje u mehanizaciju, primarnu poljoprivredu, preradu, navodnjavanje i očuvanje okoline, podsticaj za razvoj poljoprivrednih gazdinsatva, kao i za obnovu i izgradnju komunalne infrastrukture, kao i za izgradnja vrtića, objekata za kulturu i sport u selima.

Kako je agenciji Beta rečeno u Ministarstvu poljoprivrede, Srbiji je, za period od 2014. do 2020, kroz IPARD 2 program pomoći od 175 milona evra, do sada odobreno 725 projekata sa ukupnim iznosom podrške od 63,3 milona evra, od čega je udeo EU bio 47,4 miliona evra, a budžeta Srbije 15,8 milona evra.

Iako je poslednji važeći IPARD program vredan 175 milona evra zvanično zvršen krajem 2020. godine, podsticaji po tom osnovu mogu da se povlače do kraja 2023. godine. Do sada su isplaćena sredstva za 431 projekat sa iznosom podrške od 23,8 miliona evra, od čega je udeo iz IPARDA bio 17,8 miliona evra, a srpskog budžeta 5,9 miliona evra.

U Ministarstvu poljoprivrede su precizirali da je do sada sprovedeno devet javnih poziva za mere podsticaja iz fodova EU, a sredstva su pored ostalog bila namenjena za investiranje u imovinu poljoprivrednih gazdinstava, za preradu i marketing, diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.

Odbijena su do sada ukupno 323 zahteva sa zahtevanim iznosom od ukupno 82,7 miliona evra, a najčešći razlozi bili su neprihvatljivost investicionih kriterijuma (209 zahteva), kao i to što nije dostavljena zahtevana dodatna dokumentacija (67 zahteva).  

Obustavljeno je i 197 zahteva sa zahtevanim iznosom od ukupno 29,1 milon evra, a u skoro svim slučajevima razlog je bio odustanak stranke od zahteva, naveli su iz Ministarstva poljoprivrede.

Podsetili su da je šesti Javni poziv, najveći do sada, za sredstva iz fondova EU, raspisan 21. juna za investicije u izgradnju objekata, kao i nabavku nove opreme, mašina i mehanizacije, osim traktora, za šta budžet iznosi 55 miliona evra, a visina podsticaja od 60 odsto do 70 odsto.

Iz Ministarsva su istakli da će izmenom Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, korisnicima biti omogućeno olakšano dobijanje IPARD podrške kroz uvodjenje avansnog plaćanja do 50 odsto, što treba da doprinese većoj apsorpciji IPARD sredstava.

Kako je objašnjeno, vodjenjem avansnog plaćanja korisnicima IPARD podsticaja će se umnogome olakšati realizacija investicije, s obzirom na to da korisnici sada u potpunosti finansiraju projekat iz sopstvenih sredstava, a tek po završetku dobijaju povraćaj.

Nakon tih izmena u zakonu deo te sume, do iznosa od 50 odsto odobrene IPARD podrške, biće im isplaćivan unapred, kada im se projekat odobri.

Srbija u saradnji sa EU trenutno priprema novi IPARD 3 program podrške za ulaganja u poljoprivredu i razvoj sela, za period od 2021. do 2027. godina, a okvirni budžet iznosi 288 miliona evra.

Podnošenje finalne verzije IPARD 3 programa Evropskoj komisiji, kako su naveli u Ministarstvu poljoprivrede, predvidjeno je za poslednji kvartal ove godine, a nakon usvajanja IPA regulative. Tokom 2023. godine očekuje se raspisivanje prvih javnih poziva u okviru IPARD 3 programa.

U Ministarstvu poljoprivrede su rekli i da nemaju evidenciju o konsultskim kućama u Srbiji, koje pomažu poljoprivrednicima da konkurišu za sredstva EU, ali su naveli da se od samog početka sprovodjenja projekta IPARD ulažu veliki napori organizovanje i održavanje radionica u cilju podizanja nivoa znanja konsultanata, čime se direktno utiče na kvalitet podnetih zahteva srpskih poljoprivrednika.

Istakli su i da sva zainteresovana privredna društva i preduzetnici, koji se bave pružanjem konsultantskih usluga u oblasti IPARD podsticaja, imaju mogućnost da se prijave na obuke koje IPARD Operativna struktura periodično organizuje.

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.