To je samo jedno od ograničenja koje tu delatnost treba da učini manje vidljivom, a inicijativa koja je potekla od ministarstva trgovine Tomislava Momirovića pretočena je u predložene izmene i dopune Zakona o oglašavanju. Predlogom koji je na javnoj raspravi do 20. oktobra Ministarstvo trgovine predviđa i da kompanije koje organizuju različite igre na sreću, od kockarnica do internet kladionica, svoje oglasne panoe mogu da postave na sportskim događajima ukoliko ih sponzorišu, kao i na svojim poslovnim prostorijama i službenim vozilima, dok će svetleće reklame biti zabranjena osim za igračnice (kako zakonodavac zove u narodu poznat kasino ili kockarnice).
Reklama za klasične igre na sreću za koje dozvolu ima jedino Državna lutrija Srbije, mogu se naći na elektronskim medijima, u bioskopima ili pozorištima, osim kada je program namenjen deci. Posebne igre na sreću koje se odvijaju preko automata, kladionica, interneta ili u kockarnicama, neće više moći da se reklamiraju na televizijama, radiju ili štampanim medijima osim kada se vezuju za sportske događaje i kroz rubrike koje te događaje prate. Priređivačima ovih igara ostaje prostor na sopstvenoj internet stanici i svojoj društvenoj mreži, pri čemu u svakom oglašavanju mora da se naglasi da je zabranjeno za maloletna lica uz odgovarajući tekst upozorenja o prevenciji bolesti zavisnosti. Takođe, ukoliko kladionice učestvuju kao sponzori ili organizatori u društveno odgovornim akcijama, dopušteno im je da istaknu svoj logo. Sve zajedno trebalo bi da kladionice i automate za igre na sreću učini manje vidljivim kako bi se sprečilo uključivanje maloletnika ali i osoba koje pokazuju znake zavisnosti.
Posebne igre na sreću koje se odvijaju preko automata, kladionica, interneta ili u kockarnicama, ne mogu se reklamirati na televizijama, radiju ili štampanim medijima osim kada se vezuju za sportske događaje.
Mere društveno odgovornog ponašanja u ovom segmentu podržalo je i ministarstvo finansija Siniša Malog, pa je predložilo izmene i dopune Zakona o igrama na sreću. Javna rasprava o tom tekstu okončana je 30. septembra, sva četiri udruženja koja okupljaju priređivače na automatima, kladionicama i igrama na sreću putem interneta, dala su izdašne primedbe, ali ni jedno od njih nije želelo da se izjašnjava pre nego što vide koliko su one prihvaćene u konačnom predlogu zakona.
Prema obrazloženju za ovaj predlog Ministarstvo je navelo da je osnovni cilj zakonskih izmena, osim želje da se ide u korak sa vremenom i promenama koje ono donosi, nastojanje da se uvećaju budžetski prihodi, poveća društvena odgovornost posebno kad je reč o maloletnicima i licima koja pokazuju znake zavisnosti, zatim da se obezbedi pravna i ekonomska sigurnost, poboljša sistem kontrole i posebno vrši nadzor nad tokovima gotovine što bi trebalo da spreči pranje novca i finansiranje terorizma a u skladu je sa međunarodnim standardima.
Kada je reč o budžetu, on će sigurno biti na dobitku ako predlog ostane u ovoj formi jer su dažbine koje će ubuduće plaćati kockarnice i kladionice, višestruko uvećane – stopa naknade za priređivanje posebnih igara na automatima ide sa 10 na 15 odsto, minimalni iznos po automatu sa 40 ide na 100 evra, minimalni mesečni iznos uvećava se sa 550 na 1.000 evra a depozit koji se polaže umesto dosadašnjih 300.000 penje se na 500.000 evra.
Ipak, veruje se da će industrija igara na sreću moći u globalu da izdrži te namete jer iz godine u godinu i sa sadašnjim stopama, uvećava svoj udeo u državnoj kasi. Pre deset godina, ukupna davanja kladionica i kockarnica dostizala su 4,8 milijardi dinara (42 miliona evra po tadašnjem kursu) a od tada, iako se broj registrovanih priređivača gotovo nije menjao, iznosi su se svake godine uvećavali, pa se 2023. koja im i nije bila među najuspešnijim, u budžet slilo 17,7 milijardi (151 milion evra). Na kraju 2023. odobrenje za priređivanje igara na sreću na automatima imalo je 60 firmi (u ovoj godini na tržište je došla još jedna), od tog broja 20 može da organizuje i klađenje a 23 (ove godine i tri nove) su se okušale i u onlajn igrama. Klasične igre na sreću može da organizuje samo Državna lutrija Srbije a igračnice samo dve kompanije – Grand kasino i JA Company. Sve zajedno imaju svoje kockarnice ili kladionice na ukupno 2.969 lokacija širom zemlje ili, kako je izračunao Forbs Srbija, po jednu na manje od 2.300 stanovnika. Prema tim podacima, Srbija je druga zemlja u Evropi prema broju kockarnica po glavi stanovnika.
Taj podatak će nakon ovih zakonskih izmena možda da se menja, nezvanično saznaje Demostat u udruženjima iz te grane, jer manji “igrači” na tržištu, bar 20 odsto njih, neće moći da izdrže najavljena opterećenja pa će se ili ugasiti ili udruživati što je do sada bilo zabranjeno, ali se novim propisima omogućava.
Zaposleni nemaju zakonsko ovlašćenje da vrše legitimisanje niti da Upravi za igre na sreću dostavljaju, odnosno omogućavaju uvid u podatke (matični broj i slično) posetilaca
Predlagač zakona akcenat stavlja na povećanje društvene odgovornosti ali u jednom od udruženja ističu da je to teorijski dobro, ali da način na koji se to planira može biti problem. Naime, predviđeno je da zaposleni u kladionici ili kockarnici legitimišu osobe koje ulaze u objekte, kako bi se sprečilo da mlađi od 19 godina (to je nova granica) učestvuju u klađenjima, kao i da se postave aparati koji očitavaju lične karte i fizičkim barijerama, kao na aerodromu, sprečavaju ulazak maloletnika ili onih sa problemom zavisnosti koji su podneli zahtev za samoisključenje (najmanje na jedan dan) ili samoograničenje uloga. Ali, zaposleni nemaju zakonsko ovlašćenje da vrše legitimisanje niti da Upravi za igre na sreću dostavljaju, odnosno omogućavaju uvid u podatke (matični broj i slično) posetilaca. “To jeste moguće, ali su ogromni troškovi koji padaju na teret pripređivača a ne eliminišu mogućnost da neko uzme tuđu ličnu kartu koju će očitati i proći barijeru”, navode u tom udruženju.
Nova pravila zahtevaju da se postave kamere u svim objektima a snimak čuva umesto sadašnjih 30 dana, narednih 90 ali i da objekti budu umreženi i povezani sa Upravom za igre na sreću iz koje bi ovlašćeni činovnici mogli da vrše nadzor u svakom trenutku, i odloženo i u realnom vremenu. Osim što se može javiti problem kapaciteta internet mreže, jer se radi o ogromnoj bazi snimaka, taj segment izmena može biti problematičan iz ugla Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, mogućih zloupotrebe jer posetioci kladionica su i javne ličnosti, političari, estrada, glumci…
Najveći efekat od zakonskih izmena može da dođe u delu pojačane društvene odgovornosti, što je jedan od ciljeva oba ministarstva. Traži se stroža kontrola maloletnika i suzbijanje rastuće zavisnosti posebno u internet klađenju.
Može biti problema i sa odredbom da se zabranjuje služenje hrane i točenje pića osim onog sa niskim sadržajem alkohola (pivo, na primer) ili sokova, ali i tada šank ne sme da se nalazi u prostoriji gde su mašine i automati. Pre dve-tri godine svi priređivači dobili su desetogodišnje dozvole i prema tadašnjim pravilima dugoročno planirali poslovanje. Ukoliko se ta nova mera ne odnosi samo na nove priređivače koji sada podnose zahtev za licencu, ovi koji već posluju morali bi sve objekte da prilagode, renoviraju prema novim pravilima ukoliko je to moguće, posebno u manjim lokalima, ali svakako podrazumeva dodatni trošak.
“Najveći efekat od zakonskih izmena može da dođe u delu pojačane društvene odgovornosti, što je jedan od ciljeva ministarstava. Traži se stroža kontrola maloletnika i suzbijanje rastuće zavisnosti posebno u internet klađenju. Očekuje se da zaposleni prepoznaju takve osobe i reaguju. Mi i sada za svoje radnike imamo organizovanu obuku u Bolnici za lečenje zavisnosti (Drajzerovoj) ali je ona formalna – priređivači dostave spisak polaznika, oni daju link sa nastavom od dva-tri sata a potom svi sa prijavljene liste dobiju sertifikat da su prošli obuku. To bi trebalo da se uozbilji” kaže izvor Demostata iz redova priređivača.
On ne očekuje da zakon da veliki doprinos u suzbijanju nelegalnog rada u ovoj industriji, jer je u sivoj zoni poslednjih nekoliko godina malo ko mogao da ostane. Naime, kada je pre četiri godine utvrđeno zakonsko pravilo da udaljenost između dve kladionice ne može biti manja od 200 metara, svaki vlasnik je počeo da proverava da li nova, koja se pojavila u komšiluku ima sve potrebne dozvole i da li radi po njima. “Ako posumnja, poslaće anonimnu prijavu po kojoj odmah dolaze inspektori za privredni kriminal. Otkrivani su takvi slučajevi, neke kladionice su radile na više lokacija nego što su prijavili, uglavnom po selima, 20 ili 30 lokala je izgubilo dozvolu, neke su imale dozvolu za automate, ali su tehnički mogle da učestvuju i u klađenju što nisu prijavile pa je par licenci oduzeto. Ali, uglavnom su bile novčane kazne, 150.000 do 200.000 dinara, mada je jedan priređivač platio 4,5 miliona”, kaže sagovornik Demostata koji tvrdi da se u poslednjih nekoliko godina značajno smanjila siva zona u ovom poslu.
Sve mašine kojima raspolažu priređivači moraju da budu umrežene, da rade preko jednog servera povezanog sa Upravom za igre na sreću koja ima potpunu kontrolu
Kaže i da su nakon usvajanja Zakona o igrama na sreću iz 2020. godine i pravilnika koji su ga pratili, sve mašine kojima raspolažu priređivači prošle sertifikovanje kod jedine dve laboratorije, na Vojnotehničkom institutu i Matematičkom fakultetu. One moraju da budu umrežene, da rade preko jednog servera povezanog sa Upravom za igre na sreću koja ima potpunu kontrolu, vidljivo joj je koliko je svaka takva mašina primila uplata, koliko isplata, sve mora da bude i na računu priređivača a to se odnosi i na izdavanje tiketa u kladionicama. Da li tu ima pranja novca, dalje je stvar Poreske uprave a kontrola može da se vrši i preko centralne banke i preko MUP-a”, objašnjava saradnik jednog od udruženja.