“Prigodna komemoracija tog zločina, kao i sećanje na hiljade onih koji su tada izgubili živote, u skladu su sa ranijim nastojanjima Ujedinjenih nacija da priznaju i obeleže i druge slučajeve genocida”, saopštio je sinoć Stejt department u odgovoru na pitanje Glasa Amerike.

U saopoštenju je ukazano da su Međunarodni krivični sud, kao i Međunarodni sud pravde u Hagu, potvrdili činjenicu da je u Srebrenici u julu 95. počinjen genocid.

Takođe, navedeno je i da su Sjedinjene Države podržavale i ranije rezolucije kojima se potvrđuje genocid na drugim mestima u svetu – koje su potvrdili međunarodni sudovi.

“Komemoracija istorijskih istina i prihvatanje činjenica region pokreće na stazi pomirenja. Imajući u vidu nova negiranja genocida koja su se čula u zemljama Zapadnog Balkana, Sjedinjene Države veruju da je važno na ovaj način obeležiti sećanje na genocid u Srebrenici”, piše u odgovoru Stejt departmenta.

Ukazuje se i da rezolucija nije usmerena ni protiv jedne države, niti se njome nameće kolektivna odgovornost nekoj konkretnoj etničkoj grupi.

U sedištu UN u Njujorku održavaju se neformalne konsultacije o nacrtu rezolucije kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Kako je objavljeno na zvaničnoj stranici UN, konsultacije o nacrtu nazvanom “Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995” sazvale su stalne misije Nemačke i Ruande, zajedno sa misijama Albanije, Bosne i Hercegovine, Čilea, Finske, Francuske, Irske, Italije, Jordana, Holandije, Lihtenštajna, Malezije, Novog Zelanda, Slovenije, Turske i Sjedinjenih Država, prenosi Glas Amerike.

Predlog rezolucije bi na dnevnom redu trebalo da se nađe početkom maja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nalazi se u Njujorku gde nastavlja razgovore sa predstavnicima raznih zemalja uoči glasanja Generalne skupštine o rezoluciji o danu sećanja na genocid o Srebrenici, ukazujući, kako je rekao, na sve opasnosti koje takva jednostrana i iznuđena rezolucija može da donese regionu, međunarodnom pravnom poretku i samim UN”.