Uoči samita lidera članica NATO-a u Litvaniji 11. i 12. jula, Stoltenberg je u Kopenhagenu rekao da su u toku konsultacije, ali je odbio da iznese detalje o tim razgovorima.
“Ne znamo kako će se ovaj rat završiti, ali ono što znamo jeste da je izuzetno važno da budemo u stanju da sprečimo ponavljanje istorije kada on bude završen”, kazao je Stoltenberg.
On je ukazao na rusko pripajanje ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine i sukob Rusije sa Gruzijom 2008. godine, rekavši da to “mora da prestane”.
“Jedini način da se osigura prestanak toga je i da se obezbedi da Ukrajina ima vojnu snagu dovoljnu da odvrati i da se odbrani od dalje agresije Rusije, ali i da pronađe neku vrstu okvira koji će sprečiti predsednika (Rusije Vladimira) Putina da nastavi da narušava evropsku bezbednost”, naveo je Stoltenberg.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski traži “bezbednosne garancije” od NATO-a kako bi odbio svaki budući napad Rusije.
Članice NATO-a imaju koristi od garancije kolektivne bezbednosti, budući da član pet osnivačkog Vašingtonskog sporazuma propisuje da se napad na bilo koju od njih smatra napadom na sve.
SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka obavezale su se prošle godine da će Finskoj i Švedskoj pružiti bezbednosne garancije, kada su podnele zahtev za ulazak u NATO, ako to bude neophodno za odvraćanje predsednika Rusije Vladimira Putina od pokušaja da destabilizuje dva suseda.
Stoltenberg je danas rekao i da bi eventualno bilateralno izdavanje bezbednosnih garancija Ukrajini od članica NATO-a, posebno velikih, bilo “veoma blizu članu pet” i dodao da “nema načina da se pronađe lako rešenje za ta pitanja”.
