Na konferenciji za novinare nakon treće, poslednje sednice Severnoatlantskog saveta (NAC) na dvodnevnom skupu u Bukureštu, Stoltenberg je rekao da “lekcija naučena” iz ruskog rata u Ukrajini pokazuje da je važno na vreme podržati te tri partnerske zemlje.

Na trećoj sednici NAC, na kojoj su se minsitrima članica NATO-a, Švedske i Finske pridružili šefovi diplomatija Bosne i Hercegovine, Gruzije i Moldavije, bilo je reči “o zajedničkim bezbednosnim brigama i načinima za jačanje saradnje”, kazao je Stoltenberg.

“Saveznici su se složili da pojačaju podršku tim zemljama, uključujući izgradnju bezbednosnih kapaciteta, reforme i obuku za poboljšanje bezbednosnih i odbrambenih institucija”, naveo je Stoltenberg.

Za Bosnu i Hercegovinu je rekao da je važna za stabilnost Zapadnog Balkana, podsetivši da je NATO u regionu prisutan od 1990-ih i da je “doprineo da se zaustavi brutalan etnički rat”.

Kad je reč o Gruziji, Stoltenberg je kazao da su saveznici potvrdili podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu te zemlje, kao i potrebu za sprovođenjem demokratskih reformi.

Stoltenberg je naveo i da su se ministri danas bavili i dugoročnim izazovima koje Kina postavlja interesima, vrednostima i bezbednosti NATO-a, kao i daljim jačanjem otpornosti alijanse.

“Ne vidimo Kinu kao protivnika. Nastavićemo da sarađujemo sa Kinom kada je to u našem interesu. Ne samo da bismo preneli Kini naš jedinstven stav o ruskom ilegalnom ratu u Ukrajini. Ministri su danas razmatrali ambiciozan vojni razvoj Kine, njen tehnološki napredak i sve šire sajber i hibridne aktivnosti”, kazao je Stoltenberg.

Dodao je da je rat u Ukrajini “pokazao opasnu zavisnost” Zapada od ruskog gasa.

“Ovo bi trebalo da nas navede da procenimo naše zavisnosti od drugih autoritarnih režima, ne samo od Kine. Nastavićemo, naravno, da trgujemo i da ekonomski sarađujemo sa Kinom. Ali moramo biti svesni naših zavisnosti, smanjiti našu ranjivost i upravljajti rizicima”, rekao je Stoltenberg.

Ministri članica NATO-a, kao i Švedske i Finske, čiji se ulazak u alijansu uskoro očekuje, sinoć su na radnoj večeri razgovarali sa šefom ukrajinske diplomatije Dmitrom Kulebom o hitnim potrebama njegove zemlje i dugoročnoj podršci Kijevu, kazao je Stoltenberg.

“Saveznici su jasno stavili do znanja da je naša kontinuirana vojna podrška Ukrajini od ključnog značaja, i to pre svega dodatna protivvazduhoplovna odbrana. Saveznici su takođe najavili dodatne doprinose sveobuhvatnom paketu pomoći Ukrajini, uključujući gorivo i generatore”, naveo je.

Upitan zašto se Ukrajini ne omogući brzi ulazak u NATO, Stoltenberg je rekao da je preduslov za to da ta zemlja opstane.

“Mi pomažemo Ukrajini da opstane, oružjem, municijom, naftom i svim drugim što je potrebno za odbranu. Ukrajini istovremeno pružamo i podršku u prelasku sa sovjetske opreme na onu koja je u skladu sa NATO standardima”, kazao je generalni sekretar NATO-a.

Stoltenberg je rekao i da su na sve tri sednice Severnoatlantskog saveta u Bukureštu, uz ministre 30 članica NATO-a, učestvovali i šefovi diplomatija Švedske i Finske.

“Proces ratifikacije članstva Finske i Švedske u NATO-u je sada gotovo završen. Ulazak u NATO Finsku i Švedsku će učiniti sigurnijim, našu alijansu jačom, a evroatlantski prostor bezbednijim. Vreme je da postanu punopravne članice alijanse”, dodao je Stoltenberg.

Ceo video materijal možete preuzeti OVDE.