Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić je rekao da ovim potezom Priština nastoji da demonstrira da i u oblasti ekonomije ima potpuni suverenitet, te stoga tu odluku vidi kao politički motivisanu.

“Oni ne kontrolišu ni evro ni dinar. Obe valute koje postoje na KiM emituju se od strane centralnih banaka van te teritorije. Ovim potezom Priština želi još više da homogenizuje, učvrsti i stavi pod kontrolu sever KiM”, rekao je Arsić za “Danas”.

Ipak, po njegovim rečima, to ne bi trebalo značajnije da utiče na trgovinu, ako se uspostavi normalan platni promet, kao s Crnom Gorom.

“Crna Gora ima evro, ali trgovina između nje i Srbije je jaka, a ekonomska saradnja relativno dobra. Mi imamo druge prepreke u saradnji sa privredom KiM, a to je uvođenje zabrane uvoza robe iz Srbije”, podsetio je Arsić.

Napomenuo je da zabrana korišćenja dinara može uticati na finansiranje ljudi na Kosovu koji primanja dobijaju u dinarima, te da će pretvaranje dinara u evre povući dodatne troškove.

“To se odnosi na ljude zaposlene u zdravstvu, obrazovanju i drugim delatnostima u čijem finansiranju učestvuje Srbija, ali i one koji primaju penzije u dinarima. Svako pretvaranje iz jedne valute u drugu povećava troškove”, rekao je Arsić.

Dodao je da će ljudi koji već poseduju dinare moći da ih zamene u evre u Srbiji, ali da je pitanje da li će uopšte doći do naglog prelaska sa dinara na evro.

“Ako ta mera istraje, za ljude kojima su primanja u dinarima, biće potrebno da se izvrši konverzija. Ipak, videćemo da li će ona stupiti na snagu, odnosno da li će neko iz Evrope tražiti odlaganje, pravljenje prelaznog roka, i kakvi sporazumi će biti napravljeni”, rekao je Arsić.

Takođe, najavu vidi kao jedan od načina iznude od Srbije da sklapa međudržavne sporazume sa Kosovom, jer, kako je ocenio, da bi mera funkcionisala, treba da se postigne sporazum o platnom prometu.

Arsić je naveo i da ovaj potez ne remeti funkcionisanje ekonomije na Kosovu, jer upotreba evra tamo već preovlađuje i negativne posledice zavise od toga kakav će se sporazum biti sklopljen ako se definitivno pređe isključivo na tu valutu.

I ekonomista Milan Kovačević je saglasan da će primena nove mere najviše nevolja izazvati Srbima koji žive na Kosovu.

“I Crna Gora je prešla na evro pre nego što se odvojila (od Srbije). Stanje duže vreme nije idealno, već postoje velike štete zbog smanjene trgovine sa Prištinom, povremenih zabrana uvoza, kao i različitih procedura na administrativnoj granici. Priština odavno radi na tome da oteža trgovinu između ostatka Srbije i KiM”, rekao je on.

Komentarišući negativne posledice odluke Centralne banke Kosova, Kovačević je rekao da bi to bilo štetno za obe strane, ali da se političke odluke ne odmeravaju u odnosu na ekonomske koristi i uticaj na ljude, već se njihovo sprovođenje zasniva na drugačijim temeljima.

“Na KiM se već dosta koristi evro, ali bi bilo najkorisnije da se nađe način da se normalno odvija trgovina. To bi bilo bolje i za njih, i za nas – obe strane bi jeftinije kupovale robu, a veća trgovina podsticala bi brži razvoj i jednog i drugog dela”, dodao je Kovačević.

Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da kosovska vlast meru o zabrani upotrebe dinara može sprovoditi bez ikakvih posledica i smetnji.

“To bi pogodilo Srbe na KiM koji su plaćeni iz Beograda i raspolažu dinarima, jer uz tu meru dinari ne bi bili prihvatljivi, i ne bi mogli tamo da ih troše. Na sreću, oni su konvertabilni, pa bi Srbi mogli naći način da ih pretvore u evre, verovatno u Srbiji, ali to predstavlja i trošak jer svaka zamena novca košta”, kazao je Madžar.

Madžar stoga ističe da bi zabrana upotrebe dinara na Ksovu “predstavljala lukav potez vlasti u Prištini” koji će otežati život tamošnjim Srbima i donekle vlastima u Beogradu.

“Jedna mogućnost je da bi Srbi na KiM iz Beograda mogli da dobijaju evre. To bi se moglo desiti, ali se vlastima u Beogradu ne bi dopalo, jer lakše i radije daju dinare nego evre”, zaključio je sagovornik “Danasa”.

Nasuprot tome, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Veroljub Dugalić upozorava da bi ova mera mogla naići na neprihvatanje međunarodne zajednice.

“Priština bez međunarodne podrške ne bi mogla da je primeni. Ipak, ako se to desi, biće jako nepovoljno po srpski narod na KiM, a ujedno će otežati i trgovinsku razmenu. KiM u velikoj meri zavisi od trgovine sa centralnom Srbijom, i nisam siguran da bi ovaj korak oni koji upravljaju KiM prihvatili”, smatra profesor.

“Danas” piše da nije dobio odgovore o ovoj temi ni iz Centralne banke Kosova, niti iz Narodne banke Srbije.