Šumarac je povodom 20 godina od ubistva srpskog premijera, kazao agenciji Beta da je vlada Zorana Đinđića za manje od dve i po godine koliko je trajala, vratila Srbiju u sve međunarodne institucije iz kojih je bila izbačena za vreme Slobodana Miloševića i radikala.

“Posle bombardovanja 1999. uspela je da rekonstruiše preko 100 porušenih mostova i popravi ili izgradi na hiljade kilometara puteva. Inflaciju od 1.000 odsto je u najkraćem vremenskom periodu svela na razumnu meru, uspela je da otpiše dug prema Pariskom klubu, da vrati sve zaostale penzije i socijalna dugovanja najugroženijim građanima Srbije i da počne da vraća opljačkanu deviznu štednju”, rekao je Šumarac.

Strani investitori su, dodao je, počeli da ulažu u Srbiju, a “školovani sugrađani koji su pobegli u inostranstvo zbog besmislenih ratova”, da se vraćaju.

Šumarac je podsetio da je ta Vlada u resoru urbanizma i građevine zatekla urbanistički haos.

“Građani su bežali od ratova, a Srbija iscrpljena sankcijama nije mogla da im obezedi ni minimalni smeštaj, osim napuštenih baraka građevinskih firmi koje su propale u vreme sankcija, pa su sami gradili kuće najčešče bespravno. Tako su nikla velika naselja na obodima gradova kao što su: Kaluđerica, Plavi Horizonti, Busije u Beogradu ili ’Dolina lopova’ u Novom Sadu, ali je bilo i mnogo bespravnih objekata koji su građeni na ekskluzivnim lokacijama poput Dedinja, Kopaonika, Zlatibora”, kazao je bivši ministar.

Đinđić je na početku mandata, naveo je Šumarac, prihvatio ideju o uvođenju krivičnih kazni za sve buduće učesnike u bespravnoj gradnji: investitore, inženjere koji rade takve projekte kao i direktore javnih preduzeća koji priključe bespravni objekat na infrastrukturu.

“I ovo poslednje s direktorima je dalo najbolje rezultate. Ratovi su prestali, država je počela da radi urbanističke planove, te nije bilo potrebe za gradnjom bez dozvole. Posle toga vlada je predložila Zakon o planiranju i izgradnji, gde smo ponudili građanima da uz povoljne uslove legalizuju te objekte uz dokaze da ne poseduju drugu nekretninu. Pri tome su morali da prilože sve projekte o stabilnosti i sigurnosti objekta, odnosno da pribave upotrebnu dozvolu. Do 15. novembra 2003. prijavljeno je više od 750.000 takvih objekata”, ispričao je Šumarac.

Po njegovim rečima nijedna naredna vlada nije sprovodila Zakon o planiranju i izgradnji, a svaka nova vlast je iz populističkih razloga produžavala rokove za legalizaciju, što je uslovilo porast broja bespravnih objekata kojih sada u Srbiji ima preko 1,5 miliona.

“Pored toga uvedeni su termini kao ‘ozakonjeni objekat’, koji nema ni statičke ni seizmičke, niti protivpožarne dokaze o sigurnosti. Posledice toga su da smo dobili čitave gradove na Kopaoniku i Zlatiboru, što u vreme Vlade dr Zorana Đinđića nije bilo moguće”, rekao je Šumarac.

Govoreći o formiranju Đinđićeve vlade, Šumarac je naveo da su odmah posle polaganja zakletve u Skupštini Srbije svi ministri bili obavezni da obave detaljan zdravstveni pregled na VMA.

“Svi smo organizovano otišli na pregled, od krvne slike do podužeg psihološkog testa. Mi nismo dobili rezultate tih ispitivanja, verovatno ih je on dobio, ali je koliko znam, prvi i jedini put uvedena ta praksa da se i ministri pregledaju, da se vidi da li su sposobni za rad”, ispričao je bivši ministar.

Kazao je da je Đinđić za ministre izabrao osobe koje od njega bolje znaju materiju u resoru za koji su birani.

“Govorio je ‘šta će mi ministar koji materiju iz svog resora zna manje od mene’. Na taj način je davao na značaju svakom članu Vlade, ali je insistirao i na njegovoj odgvornosti”, rekao je Šumarac.