Bivšeg šefa SDB Srbije Stanišića (72) i njegovog pomoćnika Simatovića (72), haški sud je 30. juna 2021, posle ponovljenog sudjenja, osudio na po 12 godina zatvora zbog pomaganja zločina koje su u BiH 1992. počinile Crvene beretke.

Nepravosnažnom presudom, Stanišića i Simatovića je sud tada proglasio krivim za pomaganje i podržavanje progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz Bosanskog Šamca.

Optužbi da su odgovorni za brojne druge zločine u Hrvatskoj i u još četiri bosanske opštine, Stanišić i Simatović su prvostepenom presudom bili oslobodjeni.

Tom presudom je utvrdjeno i da nije dokazano da su Stanišić i Simatović bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrba sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH.

Sud je kao dokazano, u nepravosnažnoj presudi Stanišiću i Simatoviću, prihvatio da je to zločinačko udruženje postojalo i da su u njemu učestvovali drugi zvaničnici Srbije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.

Po presudi, Stanišić i Simatović su za taj poduhvat znali, ali nisu delili zločinačku nameru s drugim učesnicima.

Na tu presudu žalbe su uložili branioci, tražeći oslobadjanje Stanišića i Simatovića.

Žalbu su, medjutim, uložili i tužioci koji zahtevaju da Stanišić i Simatović budu proglašeni krivim i za druga zlodela u BiH, u Kninskoj Krajini i u istočnoj Slavoniji, te da im kazne budu pooštrene.

Od izricanja presude, juna 2021, Stanišić i Simatović su u sudskom pritvoru u Sheveningenu.

Na kratkoj statusnoj konferenciji prošle nedelje, Stanišić i Simatović saopštili su da su spremni za raspravu o žalbama i nisu imali primedbe na tretman u pritvoru.

Pravosnažna presuda Stanišiću i Simatoviću trebalo bi da bude izrečena do juna ove godine, najavila je predsedavajuća apelacionog veća Grasijela Gati Santana (Graciela Gatti).

Sudija Gati Santana je i predsednica sudskog Mehanizma u Hagu, naslednika Haškog tribunala.

Proces Stanišiću i Simatoviću – uključujući prvo i ponovljeno sudjenje – najduži je u istoriji suda u Hagu i traje već 19 godina.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Djindjića 2003. godine. Stanišić je bio prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Prvo sudjenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.

U maju 2013. Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, za koje su bili optuženi.

Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo sudjenje koje je počelo u junu 2017, a završilo se novom prvostepenom presudom 30. juna prošle godine.

Stanišić je celo ponovljeno sudjenje proveo na privremenoj slobodi u Beogradu zbog bolesti.

Kako su ranije utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić godinama pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i teške depresije.

Stanišić i Simatović su, odlukom suda, i tokom prvog procesa više puta bili privremeno puštani iz pritvora.

Sud je Stanišiću kao izdržani deo kazne priznao 1.934 dana koje je proveo u pritvoru od prvog hapšenja 2003. godine.

Simatović je, kako piše u presudi, u pritvoru već izdržao 2.348 dana kazne.

Iz toga, po slobodnoj računici, proizlazi da je, do 30. juna prošle godine, Stanišić odslužio pet godina i četiri meseca, a Simatović šest i po godina od izrečene kazne od 12 godina zatvora.

Komentari (0)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *