“Nego ili ovako ili nikako, zbog toga smo i u skorijoj prošlosti ulazili u ratove iz kojih nismo izlazili onako kako smo mislili da ćemo izaći kad su počinjali, i kao narod i kao država”, rekao je Cvetković u intevjuu na nedeljenik NIN.

Ocenio je i da “ljudi kod nas uglavnom ne pristaju na to da vreme prolazi”.

“Misle da će njihovo vreme trajati više od onoga što je moguće, sa jedne strane, a sa druge, lako zaboravljaju i istoriju i ljude oko sebe”, dodao je Cvetković.

Na podsećanje da je svojevremeno kazao da smo se svi povukli pred estradnom politikom i pitanje kako je danas, uzvratio je da je to bilo dosta davno.

“Estradna politika je u međuvremenu drastično ambicioznija i strahovito razočaravajuća. Estradna politika nas je koštala mnogo toga i ja se ne usuđujem više da govorim o politici. Jako volim i ovaj grad i ovu zemlju. I ove ljude. Na kraju krajeva, zato sam tu i dalje”, rekao je Cvetković.

Kako je naveo, pamti reči velikog reditelja s kojim je radio, i prijatelja, Dušana Makavejeva.

“On koji je otišao iz ove zemlje, bio oteran zbog svojih umetničkih radova, govorio je da ovde treba ostati i tu raditi stvari vredne prikazivanja napolju. Ostajem pri tome da je Makavejev u pravu, i zbog toga, bez obzira na to što sam radio u inostranstvu, uvek mi je posebno bilo važno ono što uradim ovde, a što neko napolju može da vidi”, naglasio je Cvetković.

Na pitanje o medijima, rekao je da je odustao od toga da ih prati.

“Ne na prste jedne ruke, nego ni na jednom prstu jedne ruke ne bih mogao da kažem ‘evo, ovo sam u stanju da pratim a da ne budem ogorčen'”, kazao je.

“Jednostavno, ne mogu više da ih pratim. Pokušavam da neki svoj stav uspostavim zahvaljujući nečemu što negde vidim, u šta imam poverenja. Mislim da su mediji sami sebe ugasili u svojoj želji da svoj uticaj toliko mnogo eksponiraju u javnosti. Ugasili su svoj značaj neprimerenim, pretencioznim stavovima i prečesto banalnim sadržajima, bilo da se odnose na politiku, život, skandale… Odustao sam od medija”, sumirao je Cvetković.