WFP je poslednjih godina smanjio podršku u Siriji i susednim zemljama koje su domaćini milionima Sirijaca izbeglih od sada već trinaestogodišnjeg sukoba.

Humanitarne agencije se bore da pažnja sveta ponovo bude usmerena na Siriju, jer postoji zamor donatora a budžeti su smanjeni.

U julu je WFP saopštio da je zbog budžetskih ograničenja morao da smanji pomoć Siriji, i nju umesto 5,5 miliona pogođenih prima tek oko polovina tog broja.

Mesec dana kasnije, agencija je smanjila novčanu pomoć sirijskim izbeglicama u Jordanu.

U novembru su WFP i Agencija UN za izbeglice najavili da će sledeće godine za trećinu smanjjiti broj sirijskih izbeglica u Libanu koje primaju novčanu pomoć.

WFP je u najnovijem saopštenju u pnedeljak istakao da je do kresanja pomoći došlo jer je nesigurnost dopremanje hrane “gora nego ikada” i ocenio da će to uticati na milione ljudi.

U najnovijem, septembarskom izveštaju agencije, navodi se da je 3,2 miliona Sirijaca imalo koristi od njenih programa.

WFP je rekao da će zadržati manje programe pomoći, program školske prehrane i inicijative za rehabilitaciju sirijskih sistema za navodnjavanje i pravljenje proizvoda od žita.

Kao i druge velike humanitarne agencije, WFP je nakon početka sirijskog ustanka – preraslog 2011. godine u građanski rat – povećao podršku Sirijcima u zemlji i onima koji su pobegli u Liban, Tursku, Jordan i Irak.

Za svoj sve manji budžet za Siriju, agencije krive globalni zamor donatora, pandemiju COVID-19 i rat u Ukrajini.

Uz to je izbio i rat Hamasa i Izraela, i Pojas Gaze ima velikih potreba za humanitarnom pomoći.

Iako su se borbe u Siriji uglavnom smirile, njeni ekonomski izgledi su mračni. UN procenjuju da 90 odsto Sirijaca živi u siromaštvu.