Ipak, nije prošlo mnogo vremena pre nego što je taj naučnik iz Kalifornije tražio predah da bi se posvetio jednoj sasvim običnoj obavezi: morao je da pripremi užinu za školu svojoj deci koja su spavala u porodičnoj kući u Stanfordu dok je njihov otac usred noći razgovarao s novinarima i ljudima koji su želeli da mu čestitaju.
Dajserot (54) je ovogodišnju nagradu za medicinu podelio s dvojicom istraživača iz Nemačke za rad u oblasti optogenetike – naučne discipline koja kombinuje svetlost i gene da bi se aktivirali ili isključili neuroni u živom mozgu.
Kao neko ko za sebe kaže da je „noćna ptica”, ovaj istraživač Medicinskog instituta „Hauard Hjuz” i profesor Univerziteta Stanford često radi i posle ponoći. Pošto je u nedleju uveče pregledao naučne radove i odgovorio na imejlove studenata, upravo je legao da spava kada je stigao poziv Nobelovog komiteta iz Stokholma.
“Gotovo da sam zanemeo”, rekao je za Asošijeted pres (AP), “ali sam se pribrao nakon minut- dva” i potom se nije vratio u krevet.
Dok su novinari razgovarali s Dajserotom telefonom i putem platforme Zum, fotograf i snimatelj AP-a žurili su ka njegovoj kući u Stanfordu.
Fotograf je stigao oko 3.30 ujutru i zatekao ukrase za Noć veštica ispred kuće, a unutra samo jedno upaljeno svetlo. Zabrinuo se da je pogrešio kuću, pa ipak pokucao na vrata.
Doktorka Mišel Monže-Dajserot, naučnikova supruga, otvorila je vrata i uvela fotografa u kuću, gde je dobitnik Nobelove nagrade, sedeći na kauču, primao čestitke. Monže-Dajserot, istraživačica HHMI i pedijatrijska neuro-onkološkinja sa Stanforda, sela bi pored njega ako nije kuvala kafu za osoblje za komunikacije Stanforda koje se pridružilo proslavi.
Dajserot je bio iznenađen kada je čuo da je njegov rad nagrađen Nobelovom nagradom, rekao je za AP, ali njegova supruga je rekla da se ona nije iznenadila.
Dajserot je pričao o istraživanju koje je sproveo sa kolegama dobitnicima Nobelove nagrade Peterom Hegemanom i Georgom Nagelom i njegovom uticaju na stvarni svet.
“Za mene, a ja sam lekar-naučnik, psihijatar, brinem o pacijentima koji imaju autizam, koji imaju depresiju”, rekao je.
“Staram se o nadi koju ovo donosi. Ali ja sam takođe fundamentalni naučnik i brinem o razumevanju neverovatnog organa, mozga, i kako on funkcioniše i kako integriše, izračunava i isporučuje sve što nas čine ljudima”, rekao je on.
Dok je Dajserot završavao intervjue, rekao je osoblju Stanforda da mu je potrebna pauza od jednog sata od 6:30 ujutru. Njegova deca će se probuditi, rekao je, i trebaće im užina za školu.
Kada se jedan od predstavnika Stanforda pitao da li je komšijama smetala sva ta noćna buka, Mondže-Dajserot je samo odmahnula rukom je ona s mužem i decom živi u univerzitetskom smeštaju, gde su i studenti, a uostalom u komšiluku već ionako ima mnogo dobitnika Nobelovih nagrada, te su svi navikli na buku i proslave.
Komentari (0)