Tošković je agenciji Beta kazao da je Vučić osoba kojoj prija da ističe da je najbolji u svemu, pa su tako i izrečene netačne tvrdnje da je on prvi srpski predsednik koji je posetio Jasenovac, ili da se prvi sreo s predsednicima Kine i Rusije, ili da zahvaljujući njemu gradjani Srbije nikada u svojoj istoriji nisu živeli bolje.

„Čitava njegova (Vučićeva) politika je puna senzacionalizama. Način na koji se politika vodi u Srbiji u poslednjih deset godina je nešto što liči na ‘žutu štampu’ i rijaliti programe, tako da i većina Vučićevih izjava liči upravo na senzacionalne naslove iz ‘žute štampe’, a senzaacionalizam podrazumeva da je uvek nešto ‘naj’:, najbolje, najgore, najteže, najveće… Vučić daje takve izjave jer one privlače pažnju kod ljudi“, objasnio je profesor, koji je i stručni saradnik Instituta za mentalno zdravlje Srbije.

Na pitanje Bete kakav efekat ekstremne izjave, kao što je i najava „Oluje“ na severu Kosova, imaju kod gradjana, Tošković je rekao da ekstremne izjave uvek više privlače pažnju ljudi.

„To je dobro za Vučićev lični marketng, ali je veoma loše za državu da se politika vodi samo na senzacionalistički način. Takvom politikom se ruši ugled države u svetu, a i iza tog senzacionalizma nema ničeg drugog“, istakao je profesor.

Tošković je Vučićevu, kako je rekao, „politiku senzacionalizama“, uporedio s dokumentarnim filmom „Šutka“ iz jednog siromašnog romskog naselja.

„Svaki stanovnik ‘Šutke’ bi voleo da bude šampion u nečemu. U naselju postoji čak i šampion u rasplakivanju drugih ljudi koji se bavi puštanjem tužnih turskih pesama. Tako je i naš predsednik šampion da rasplače naciju pričama kako mu je teško, a u stvari to govori da u jednoj osiromašenoj zajednici u kojoj ne postoji organizovana država, jedini način da preživite jeste da budete ‘šampion'“, naglasio je profesor.

Prema njegovim rečima, ljudi ne vide mogućnost da normalnim načinom života mogu da prežive, pa se trude da budu najbolji u nečemu, iako im je jasno da to ne može da se desi.

Upitan kako izjave o „najvećim platama i penzijama i najvećem standardu u istoriji Srbije“ utiču na ljude, Tošković je rekao da se s prosečnim platama i penzijama ne može preživeti, ali da predsednik i u tome ističe i vidi sebe kao „šampiona“.

„S prosečnom platom ne mogu da se podmire najosnovnije potrebe jedne porodice, tako da većina ljudi ne veruje Vučićevim izjavama o zlatnom dobu Srbije. Mnogi ljudi su ogorčeni zbog takvih Vučićevih izjava, jer vide da ne mogu da žive od svog rada. Vučićeve priče o visokom životnom standardu i o tome kako je njemu ‘mnogo teško’, najviše štete društvu kao celini jer pretvaraju život društva u jedno takmičenje u rasplakivanju naroda i ko će da bude ‘šampion’ u svemu. Naše društvo postaje nefunkcionalna anarhija bez institucija sistema“, ocenio je Tošković.

Na pitanje, ako se aktuelna politika zasniva samo na senzacijama i rasplakivanju naroda, kako će se kroz 20-30 godina gledati na period vladavine Aleksandra Vučića i SNS-a, Tošković je rekao da ćemo za par decenija svakako imati realniju sliku o sadašnjem periodu.

„To će pre svega zavisiti od faze u kojoj će za 20-30 godina da bude naša država, da li ćemo i tada imati senzacinalistički i populistički režim ili ćemo živeti u normalnom društvu. Ako se do tada izborimo za zdravo i normalno društvo, sigurno je da ćemo na ovaj period gledati kao na jednu stranputicu i grešku koje su nas mnogo koštale u svakom smislu“, zaključio je profesor Oliver Tošković.