Od sedam ključnih, “kolebljivih” država u kojima je ishod neizvestan, za Nevadu još nema podataka, Tramp je pobedio u Severnoj Karolini, a u ostalih pet vodi.

Prema podacima agencije Asošiejted pres, Tramp ima prednost u sve tri države takozvanog “pojasa rđe” koje su mu 2016. donele ponedu na izborima – Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu, ali broj obrađenih glasova i razlika između kandidata ne dozvoljavaju proglašenje pobednika.

U Pensilvaniji Tramp ima prednost od 2,8 odsto, posle 86 odsto prebrojanih glasova. U Mičigenu, na osnovu 53 odsto prebrojanih glasova, Tramp ima prednost od 5,8 odsto, a u Viskonsinu, gde je prebrojano 81 odsto glasova, republikanac ima 3,8 odsto više.

U Džordžiji, gde je obrađeno 93 odsto glasova, Tramp ima prednost od 2,3 odsto, a u Arizoni, posle 51 odsto prebrojanih glasova, od 0,8 odsto.

Dosadašnjim pobedama Tramp je obezbedio 230 elektorskih glasova, a Haris 210. Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat osvoji 270 od 538 elektorskih glasova.

Posle pobede u Severnoj Karolini, Tramp ima više opcija za dolazak do “magičnog broja” od 270 elektorskih glasova. Ipak, on i dalje mora da osvoji najmanje jednu od tri ključne države Srednjeg Zapada (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin).

Da bi postala predsednica, Haris mora da pobedi i u Pensilvaniji (19 elektora) i u Mičigenu (15) i u Viskonsinu (10) ako ne napravi iznenađenje u nekoj od preostalih “kolebljivih država” (swing states), među kojima su još Nevada (6), Džordžija (16) i Arizona (11).

Prema projekcijama Asošiejted presa, Tramp je do sada pobedio u 24 od 50 saveznih država na predsedničkim izborima u SAD, a Kamala Haris u 16.

Tramp, bivši predsednik, pobedio je u saveznim državama Teksas, Florida, Ohajo, Severna Karolina, Indijana, Tenesi, Kentaki, Južna Karolina, Misuri, Alabama, Luizijana, Ajova, Kanzas, Arkanzas, Oklahoma, Ajdaho, Juta, Montana, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Vajoming, Misisipi i Zapadna Virdžinija.

Haris, potpredsednica SAD, pobedila je u saveznim državama Kalifornija, Njujork, Ilinois, Nju Džersi, Virdžinija, Vašington, Masačusets, Kolorado, Oregon, Merilend, Konektikat, Nju Meksiko, Roud Ajlend, Havaji, Vermont, Delaver, i u Distriktu Kolumbija (glavni grad Vašington).

Nijedan od tih rezultata ne predstavlja iznenađenje.

U Virdžiniji je bila tesna trka, ali je Haris očekivano pobedila u toj državi koja od 2008. većinski glasa za demokrate, iako je do tada decenijama bila republikanska “tvrđava”.

Teksas, Florida i Ohajo, ranije uglavnom “kolebljive države” koje su imale znatan uticaj na ishod izbora, ovaj put nemaju takav značaj jer je Tramp u sve tri bio ubedljiv favorit.

Značaj Teksasa i Floride je u tome što su to države sa najvećim brojem stanovnika posle Kalifornije. U Teksasu se bira 40 elektora, a na Floridi 30.

Ohajo se tradicionalno smatra značajnim jer su stanovnici te države Srednjeg Zapada glasali za pobednika na svim predsedničkim izborima od 1900. godine, osim u tri navrata – 1944, 1960. i 2020. godine. Uz to, Ohajo ima i takoreći sudbonosan značaj za republikance pošto nijedan njihov kandidat za više od 150 godina postojanja stranke nije pobedio na predsedničkim izborima bez osvajanja te savezne države.

Glasači se nisu opredeljivali direktno za Haris (60) ili za Trampa (78), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Taj čin je formalnost, zato što elektori u decembru gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima – ove godine za Haris ili Trampa. Zbog toga je pobednik izbora poznat čim se prebroje glasovi.

U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.