„Ti mitinzi, poznati kao ‘dogadjanje naroda’, nisu bili spontani i za to postoje brojni dokazi. Oni istraživači koji to prikazuju kao ‘spontane’ dogadjaje, nisu dobronamerni i zanemaruju činjenice“, rekao je Sergej Flere na tribini „Vruće vojvodjansko leto 1988“ u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV).

Po njegovim rečima, u to vreme bila je organizovana i medijska hajka protiv vojvodjanskog rukovodstva.

„Na primer, u ‘Politikinoj’ rubrici ‘Odjeci i reagovanja’ koja je obilovala navodnim pismima čitalaca, koja su u stvari bila fabrikovana u samoj ‘Politici’ „, kazao je Flere na tribinu kju su organizovali NDNV i Vojvodjanski klub.

Nekadašnji predsednik Izvršnog veća Vojvodine, Živan Marelj, rekao je da to nije bila ni antibirokratska ni revolucija, već smišljeno, organizovano i režirano rušenje vlasti u Vojvodini, i to metodom puča.

„Pučistički mehanizam je napravljen prethodno na Osmoj sednici (Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, septembra 1987. godine) kada je Slobodan Milošević na pučistički način srušio Ivana Stambolića. I kasnija ‘dogadjanja naroda’ u Vojvodini bila su pučistička“, kazao je Marelj.

On je naveo da je kasniji lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj takodje bio medju učesnicima prvih mitinga u Novom Sadu, što je manje poznato javnosti.

„Šešelj je projekat koji je napravljen u laboratoriji vojne obaveštajne službe“, kazao je Marelj.

Aleksandar Miletić iz beogradskog Instituta za noviju istoriju Srbije rekao je da je tokom prevrata postojao jedan centar iz kojeg je čitava aktivnost počela, ali je istovremeno postojala i interakcija organizatora i dela gradjana.

Po njegovim rečima, ostale jugoslovenske republike nisu podržale vojvodjansko rukovodstvo.

Učesnici tribine su ocenili da je „Antibirokratska revolucija“ 1988. godine imala sva obeležja savremenog populizma koji danas postoji pre svega u Istočnoj i Srednjoj Evropi, a povremeno i na zapadu, pa i u SAD.

„Nije prvi put da smo avangarda u tom negativnom smislu“, rekao je Aleksandar Miletić.