Učesnica panela u Art komuni Dorćol Platz psihološkinja i psihoterapeutkinja Ana Vlajković izjavila je da ljude treća nedelja januara može podsetiti da su u novu godinu ušli sa prevelikim očekivanjima a da ih tada dočeka minus u novčaniku nastao nakon slavlja ili višak klograma.{image2}

“Pokazala su istraživanja da u periodu praznika da je mnogo manji broj prijema u hitnim službama psihijatrije i da se manji broj ljudi javlja da potraži psihoterapijsku pomoć. Međutim kada prođu te dve nedelje onda se desi nagli skok i po broju prijema i po broju osoba koji potraži psihoterapijsku pomoć. Može biti da se dve nedelje emocije zamaskiraju i onda nam se ta buka i muzika vrate kao bumerang”, rekla je ona.

Vlajković navodi da je dobra vest ta što postpraznična depresija, iako ume da bude intezivna ne traje dugo i da je se desi da potraje do dve nedelje i da je prva stvar koju možemo da uradimo ta da se pokrenemo i fizički aktiviramo.{image3}

“Normalno je da smo imali događaje srećne i manje srećne tokom prazničnih dana. Međutim ako primetimo da melanholija i bezvoljnost prerasta u osećanje beznađa i ne vidimo ništo srećno u budućnosti, bilo za mesec tri ili šest meseci, onda je to signal kada nemamo radost u sebi i ne možemo više da se pokrenemo”, kazala je psihološkinja.

Onda kada primetimo da nas više ništa ne motiviše da izađemo iz kuće i ne želimo kontakt sa drugim ljudima i to se produžava to znači da se pokrenulo nešto ozbiljnije i da su praznici bili samo okidač te da su praznici aktivirali osećanja koja su već bila tu.{image4}

Glumac Milan Marić rekao je na panelu da je traženje profesionalne pomoći najbolja stvar koju neko sebi može da priušti i da je to postala odlika dobrog životnog standarda koji oličava popravljen i otvoren odnos prema sebi.

“Kako god to sada nazivali, globalni fenomeni, najdepresivniji ponedeljak ili  postpraznična depresija, mislim da je utemeljeno u načinu na koji mi živimo. Kada bismo tu krenuli da čeprkamo mislim da bi brže stigli do glavnih uzroka tih fenomena”, kazao je on.{image5}

Glumac je naveo da ima utisak da se društvo bavi uglavnom samo posledicama lošeg mentalnog zdravlja i da postoji neka odbojnost prema tome da pojedinac otkrije šta je uzrok toga, koji nije samo pojedinačan već spoj karaktera i globalnog uzroka koji utiče na sve i budi osećaj nelagode. 

“Mislim da je došlo dobro vreme kada mi pričamo o mentalnom zdravlju i to više nije tabu tema ali mislim da je došlo vreme da počnemo da gledamo na to kako se priča o mentalnom zdravlju i šta su praktični koraci”, kazao je Marić. {image6}

Koordinatorka magazina LiceUlice Nikoleta Kosovac rekla je da nije samo posle praznika vreme kada su ljudi više depresivni već i da postoje čitave kategorije koje su više od drugih ugrožene i izložene globalnim i društvenim problemima.{image7}

“Prošla godina jeste bila i po događajima jako izazovna i tragična i mislim da se kolektivno osećala borba, a pogotovo u tom predprazničnom i postprazničnom sumiranju godine mislim da smo svi malo zastali i gledali šta nam se u ličnom i na kolektivnom nivou i gde smo sada i svodili te račune”, rekla je Kosovac na panelu.

Ona dodaje da se ne može pasivno očekivati da će Nova godina doneti nove stvari i da postprazničnu depresiju najčešće izaziva to što se u Novoj godini ljidi suočavaju sa istim problemima.

“Tu je najveći problem demotivacije, apatije i to osećanje da nemanja smisla i da stvarni ne mogu da krenu na bolje”, kazala je Kosovac.

Tribine “Na kafi sa psihologom” organizuje Hemofarm fondacija u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Art komunom Dorćol Platz i deo su kampanje za borbu protiv depresije i stigme “Nesalomivi”.