“Ko ohrabruje, podstiče, traži, poziva, favorizuje, olakšava, podržava ili učestvuje u donošenju prinudnih mera (…) kazniće se zatvorom od 25 do 30 godina”, piše u jednom od članova zakona koji predviđa i novčane kazne veće od milion dolara i druge.

Nazvan “Zakon oslobodioca Simona Bolivara” – legendarnog južnoameričkog revilucionara s početka 19. veka, taj propis je odgovor na zakona kojeg je Predstavnički dom Kongresa Sjedinjenih Država doneo 18. novembra radi jačanja sankcija protiv Venecuele.

Američki zakon koji još mora da dobije odobrenje Senata i potpis predsednika da bi stupio na snagu,  zabranjuje vladi SAD da potpisuje ugovore s ljudima Nikolasa Madura koga opisuje kao “nelegitimnog” predsednika Venecuele.

Vašington je 2019. godine, posle već osporenog reizbora Madura 2018. godine, znatno pooštrio ekonomske sankcije protiv Venecuele, uključujući naftni embargo protiv te zemlje koja ima jedne od najvećih rezervi sirove nafte na svetu.

Pored toga, 180 zvaničnika Venecuele je pod pojedinačnim sankcijama uz zamrzavanje bilo koje imovine u Sjedinjenim Državama i zabranu bilo kakve finansijske transakcije preko banaka ili finansijskih institucija.

Nikolasa Madura je Nacionalni izborni savet proglasio pobednikom na predsedničkim izborima za koje se smatra da su bili pod dirigentskom palicom vlasti. Opozicija uverava da je njen kandidat Edmundo Gonzales Urutia koji je u egzilu u Španiji, pobedio sa više od 67 odsto glasova.

Od represije tokom postizborne krize bilo je 28 mrtvih, 200 povređenih i 2.400 uhapšenih.

Komentari (0)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *