On je u panel diskusiji “Predizborno rasipanje javnih resursa i kako ga sprečiti” rekao da kada je iskušenje preveliko da treba apelovati da se ne koriste te prilike, a da treba razmišljati i o obavezujućim normama.

“Tražili smo rešenja o tome koje su mogućnosti da se zlopotreba javnih resursa i njihovo rasipanje pred izbore, legalnim tokovima, smanje. U najvećem broju slučajeva to su situacije koje čak nisu protivne postojećim propisima i ograničenjima. Neke od odluka su sporne, naročito kada ih donose privremeni organi, ali u većini slučajeva reč je o legalnim šemama, a svima je jasno da je reč o nečem što narušava ravnopravnost izborne utakmice, a nije se našlo u ODIHR-ovim preporukama za predstojeće izbore”, rekao je Nenadić.

Dodao je da nije reč samo o rasipanju para koje postoje već i o novcu koji, kada se donose odluke, ne postoji ili se zna da će morati da se obezbedi skupim kreditima.

Nenadić je rekao da je, pored direktnih isplata novca građanima i oprost dugova pred izbore rasipanje javnih resursa.

Krajem prošle godine beogradski Infostan je, kako je rekao, velikim dužnicima omogućio plaćanje računa po povoljnijim uslovima nego onima koji su ih redovno plaćali. I držvne kompanije se, u izbornim kampanjama, reklamiraju onim što su uradili radi dobijanja podške.

Naveo je da su u toku razgovori jer je vlast načelno pristala da se menja izborno zakonodavstvo i da će se pokušati sa ograničenjem traošenja sredstava za izborne kampanje što je uvela i Severna Makedonija.

Zamenik direktora Nove ekonomije Aleksandar Milošević rekao je da je “rasipanje novca jako isplativo za ‘investitore’ jer nije ni važno koliko košta podela novca pred izbore kada se zna da će se dobiti nekoliko procenata više na izborima ako se tri dana pred izbore penzionerima da jednokartna pomoć ili se odloži isporuka računa za struju”.

“Nisu oni investitori, oni koriste naše investicije, jer mi sve plaćamo. Fiskalni savet je pred izbore 2022. godine, kada je ovaj sistem finansiranja izbornog rezultata prvi put patentiran, podelom po 100 evra mladima pred izbore, upozorio da se za dve godine država zadužila milijardu evra za takva davanja”, rekao je Milošević.

Dodao je da je vlast svesna da niko ne gleda koliko će to davanje koštati sa kamatom od šest-sedam odsto kada se taj novac bude vraćao.

Tome, prema njegovim rečima, doprinose i mediji pod uticajem vlasti koji su ušli u rutinu zbog čestih izbora i hvale, konstanto izveštavaju o pomoći, a ne pitaju se da li je ta pomoć svrsishodna, dok upozorenja Fiskalnog saveta prolaze nezapaženo.

Milošević je rekao da su sve mere pred izbore “ad hok” i da ne mogu da se sistemski isplaniraju jer ako se uključe sve pomoći u budžet, vlast ne može da se pred izbore njima reklamira.

“Konačno rešenje za rasipanje javnih resursa u preizborne svrhe će biti kada se podigne demokratski nivo društva i politička kultura, a to je dugoročan proces što ne znači da ne treba donositi određene mere za sprečavanje zloupotreba, ali teško da će administrativna ograničena odmah zaustaviti te procese”, rekao je Milošević.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković ocenio je da je najdiskutabilnije pitanje složene relacije između korupcije i ekonomskog rasta.

Zavodljivo je i politički manipulatvno, kako je rekao, kada se koristi mogućnost ugrađivanja u cene infrastrukturrnih projekata i one se povećaju za 30, 50, ili 200 odsto, a to kao efekat može da da privredni rast od jedan-jedan ipo odsto, pa je ukupna zloupotrebljena suma daleko veća od one koliko stvarno koštaju izbori.

“Nema ni ‘d’ od demokratije ako ne postoje ravnopravni izborni uslovi”, rekao je Stojiljković i založio se za ograničenje sredstava za izbornu kampanju čime bi se malo izjednačavali izborni uslovi.

Istraživač Mreža za afirmaciju NVO Sektora MANS iz Crne Gore Lazar Grdinić rekao je da je u toj zemlji popravljena zakonska regulativa i da su otklonjeni neki nedostaci, ali da je situacija daleko od idelane jer su i neka ograničenja obesmišljenja.

“Zakon o finansiranu političkih subjekata izbornih kampaja predviđa da svi ugovori o zapošljavanju i akti o sistematizaciji radnih mesta budu objavljeni na stranici Agencije za sprečavane korupcije, ali često se taj akt ne objavi, a za vreme izborne kampanje zaključe se ugovori o delu što je teško ispratiti”, rekao je Grdinić.

Dodao je da državne firme “šakom i kapom” dele radna mesta za vreme izborne kampanje i to kriju, pa ako se u sudskom postupku to i utvrdi, zbog toga što proces traje dugo, postaje besmisleno to i objaviti.

“Vlast se nakon dugo godina promenila u Crnoj Gori i nakon obećanja da će se stvari promeniti i ograničiti prostor za zlouptrebe vrlo brzo su nekadašnji opozicionari, a današnji nosioci vlasti, preuzeli te mehanizme i ne libe se da ih koriste sa ciljem da postignu što bolji rezultat na izborima”, rekao je Grdinić.

Miroslav Milićević iz Saveta za borbu protiv korupcije rekao je da u zemlji koja je “devalvirala znanje nećemo postići ništa time što ćemo reći da nije dobro da neko uzme pomoć od 20.000 dinara jer on će odgovoriti da mu to treba”.

“Ovo je zemlja gde nema instutucija, nema ih ni u Dubaiju, ali oni su bogati, a u Srbiji veliki deo građana jedva preživljava i u takvoj situaciji je potkupljvost jednostavna”, rekao je Milićević.

Urednik politike i ekonomije u nedeljniku Radar Milan Ćulibrk rekao je da je u predizbornm skupu Srpske napredne stranke (SNS) u Vranju u državnoj hali koju niko nije platio održan miting sa obrazloženjem da je to u okviru obilaska hale predsednika države (Aleksandar Vučić), “a u hali 10.000 ljudi sa zastavama SNS”.

“To je neko platio, samo nije prikazano, u izveštajima za finansiranje nema podataka koliko košta prevoz na mitinge, dnevnice i sendviče SNS-a. Kada bi se sve skupilo, zajedno sa potrošenih 420 miliona evra koje je utvrdio Fiskalni savet to jedan odsto bruto domaćeg proizvoda koliko nemaju budžeti ministarstava, a koristi se sa jednim ciljem da se podmaže glasačka mašina i osvoji vlast”, rekao je Ćulibrk.