“Ovi pojmovi, niti kriterijumi za njihovo odredjivanje nisu propisani u Zakonu o eksproprijaciji. Nema ni norme koja bi upućivala na odredbe drugih zakona, niti je u obrazloženju predloga zakona bilo objašnjeno kako će se norma primeniti. To ostavlja veoma širok prostor za diskreciono odlučivanje od slučaja do slučaja, a bez ikakvih garancija da će ono biti zaista učinjeno u skladu sa javnim interesom, a ne interesom javnog ili privatnog investitora”, navodi se u saopštenju TS.

Dodaje se da se time taj zakon priključuje dugom nizu akata na osnovu kojih su kreirane posebne procedure, samo što to, za razliku od slučajeva “Beograd na vodi” i “Moravski koridor”, nije uradjeno samo za jedan projekat, već za neograničeni broj budućih situacija.

“Slične efekte imaju već usvojeni Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju kao i nedavno usvojene izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima”, navedeno je u saopštenju.

Ta organizacija istakla je da su se Vlada i Skupština Srbije oglušili o pozive brojnih gradjana i organizacija civilnog društva da povuku iz procedure izmene Zakona o eksproprijaciji, pa je taj akt Skupština usvojila 26. novembra 2021.

O tim izmenama, koje mogu da utiču na interese bilo kog gradjanina Srbije i bilo koga ko u Srbiji poseduje neku nepokretnost, nije uopšte bila organizovana javna rasprava, a u obrazloženju se ne navodi na koji način su konsultovane zainteresovane strane, ocenio je TS.

Ministarstvo finansija je samo na svom sajtu oglasilo mogućnost upućivanja pisanih predloga u roku od sedam dana, ukazao je TS.

Minimalni rok javne rasprave je inače 20 dana, a one se moraju oglasiti i na Portalu eUprava. //