Kako su se navodi u saopštenju TS, skupština bi trebalo vladu da obaveže da predloži izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje bi omogućile pravo žalbe povereniku u slučajevima kada informacije uskraćuju sama vlada, predsednik, Vrhovni kasacioni sud, Republičko javno tužilaštvo, Ustavni sud, Narodna banka, ali i sama skupština.

“U praksi je dokazano da drugi vid zaštite, vodjenje upravnog spora pred Upravnim sudom, krajnje neefikasan. Vlada takodje treba da obezbedi izvršenje svih konačnih, izvršnih i obavezujućih rešenja Poverenika”, dodaje se u saopštenju.

TS je ukazala i na nužnost izmena Zakona o lobiranju i Zakona o sprečavanju korupcije, kako bi bile ispunjene preporuke Grupe zemalja protiv korupcije (GRECO), odnosno da bi trebalo urediti “neformalno lobiranje” i obezbediti javnost evidencija o lobističkim kontaktima, dok su u Zakonu o sprečavanju korupcije nužno uredjenje sukoba interesa kod savetnika visokih funkcionera i pravila o sprečavanju zloupotrebe javnih resursa.

“TS podseća da su zaključci koji se usvajaju povodom izveštaja nezavisnih organa bili sadržajni samo jedne godine (2014), a čak je i tada Skupština propustila da prati njihovo sprovodjenje. Pored toga, izveštaji se obično razmatraju sa velikim kašnjenjem, što je slučaj i ove godine”, navodi se u saopštenju.