Načelnik beogradske policije prvobitno se teretio za neprijavljivanje krivičnog dela i pomoć učiniocu nakon izvršenja krivičnog dela, u ovom slučaju teškog ubistva, nakon čega je Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu odbacilo deo prijave koji se odnosi na pomaganje, dok je deo za neprijavljivanje krivičnog dela ostao.
“Krivično delo koje mu se stavlja na teret spada u grupu dela za koja je zaprećena kazna do pet godina zatvora, a postupak se može okončati i primenom instituta oportuniteta. Takođe, nije isključena mogućnost da tužilaštvo ne raspolaže dokazima neophodnim za dalje vođenje postupka”, rekla je Paunović za današnje izdanje lista Danas.
U oba slučaja, prema njenim rečima, VJT bi bilo dužno da donese rešenje o odbacivanju krivične prijave
“Ukoliko se takav ishod dogodi, od navodne pomoći u izvršenju krivičnog dela teškog ubistva, doći ćemo di situacije u kojoj će neosuđivano lice moći da se vrati u policijsku službu, uz činjenicu da je u pritvoru provelo 60 dana bez pravosnažno utvrđene odgovornosti i bez dokaza da je imalo bilo kakvog učešća u izvršenju navedenog teškog krivičnog dela”, rekla je tužiteljka u penziji.
Govoreži o time što je VJT do sada izdalo više od 20 saopštenja o slučaju “Senjak”, Paunović navodi da su ona bila kontradiktorna i derogirajuća, kojima je tužilaštvo “samo sebe demantovalo”, dodajući da ta saopštenja “zamajavaju zainteresovanu javnost i dodatno urušavaju poverenje u rad ove institucije”.
“Iz ugla struke, iskustva i dodatnog poznavanja načina funkcionisanja VJT u Beogradu, može se zaključiti da se, uprkos mnoštvu kontradiktornih saopštenja, najviše može verovati prvom objašnjenju. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da su prve informacije gotovo uvek najbliže istini. Isto važi i za odbrane okrivljenih u drugim predmetima – iskazi dati u prvim satima nakon izvršenja dela najčešće predstavljaju najverniji prikaz događaja, dok se kasnije često prilagođavaju strategiji odbrane”, kazala je Paunović.
