Referendum sa obaveznim glasanjem poziva da se zameni sadašnji Ustav napisan za vreme diktature Augusta Pinočea (1973-1990).

Iako je bilo nekoliko uzastopnih reformi sadašnjeg Ustava, mnogi ga smatraju kočnicom za buduće društvene reforme. Taj najviši državni akt je omogućio ekonomsku stabilnost tokom decenija, ali je doveo društvo u duboku neravnopravnost.

Novi Ustav predlaže da država garantuje gradjanima pravo na obrazovanje, javno zdravstvo, penziju i pristojan smeštaj.

Cilj je i da učvrsti pravo na abortus, pitanje koje izaziva podele u zemlji u kojoj je abortus dozvoljen tek od 2017. godine u slučaju silovanja ili opasnosti po majku ili dete.

Ustav treba da garantuje ekološka prava i priznavanje autohtonih naroda.

Prema dosadašnjim anketama, predvidja se da će gradjani odbiti novi Ustav, jer na jugu i severu Čilea preovladjuju pristalice sadašnjeg Ustava.

Ukoliko predlog bude odbijen, vlasti će pokrenuti novu proceduru za sastavljanje Ustava. Ako gradjani usvoje novi Ustav, on bi stupio na snagu veoma brzo, u roku od desetak dana.