Kompanije javnih službi upravljaju u oko deset odsto od 4.000 francuskih javnih bazena, a ne direktno zajednica ili lokalne vlasti u kojima se nalaze. Bazeni se često zagrevaju na gas, imaju opremu koja troši energente i zbog toga su na meti rastućih cena.

Operativna kompanija Ver Marin (Vert Marine) morala je privremeno da zatvori trećinu svojih objekata, posebno u Limožu (centar), Granvilu (severozapad) ili Versaju (kod Pariza), i da postavi privremeno osoblje sa biroa za zapošljavanje.

Račun za energente povećan je sa „15 na 100 miliona evra“, što je cena za „ceo godišnji promet preduzeća“, navela je kompanija.

Ver Marin je pozvala lokalne vlasti u kojima se nalaze bazeni da donesu neophodne odluke kako bi bazeni imali „podnošljive troškove energije“.

Nekoliko kompanija ovog leta je odlučilo da smanji vreme boravka posetilaca u bazenu, a neke su snizile temperature kako bi smanjile troškove.

Prema podacima udruženja Frans Irben (France Urbaine), koje okuplja metropole i velike gradove, oko 10 odsto njihovih članova razmišlja o zatvaranju bazena ove zime.

Invazija Rusije na Ukrajinu krajem februara, glavnog snabdevača gasom u Evropi – i sankcije koje su usledile, izazvali su energetsku krizu velikih razmera, zbog čega mnoge zemlje pokušavaju da uštede energiju.

U Nemačkoj su mnoge opštine najavile da će ove zime sniziti temperaturu bazena za jedan ili dva stepena.

U Berlinu je postavljena maksimalna temperatura od 26 stepeni i otvoreni bazeni se ne greju od kraja avgusta.

U Finskoj, nacionalna kampanja poziva stanovnike da sledeće zime smanje uobičajenu temperaturu grejanja za jedan stepen i da smanje vreme provedeno pod tušem i u saunama.

Parna kupatila, na oko 85 stepeni Celzijusa, prava su institucija u Finskoj, gde ima oko tri miliona sauna na 5,5 miliona stanovnika.