Ekstremna desnica se nada da će osvojiti apsolutnu većinu, 289 mesta u parlamentu sa 577 poslanika, dok su levičari okupljeni oko koalicije Novi narodni front, drugi u prvom krugu, i centristi predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) preduzeli mere za sprečavanje pobede ekstremne desnice.

Kako su ranije ocenili analitičari, ishod izbora mogao bi dugoročno da promeni politički horizont Francuske, nakon što je Emanuel raspustio parlament posle izbora za Evropski parlament 9. juna kada je najviše glasova osvojila ekstremna desnica.

Strah od vlade sa ekstremnom desnicom na čelu, što bi bilo prvi put od kraja Drugog svetskog rata, doveo je do formiranja “republikanskog fronta” sa strankama desnice, desnog centra i levice namenjenog da kontrira kandidatima Nacionalnog okupljanja.

Liderka ekstremne desnice Marin Le Pen (Marine) je osudila formiranje takvog fronta smatrajući da je cilj da budu “protiv volje naroda”

Veliki broj kandidata koji se kvalifikovao za drugi krug izbora iz tog novog “republikanskog fronta” povukao se u prilog kandidata koji ima najveće šanse da pobedi protivnika iz Nacionalnog okupljanja. Na taj način se takođe izbegava rasipanje glasova.

Prema poslednjim anketama, ekstremna desnica i njeni saveznici bi mogli da osvoje relativnu većinu, odnosno između 175 i 230 mesta u parlamentu, na drugom mestu bi bila koalicija levice Novi narodni front sa 145 do 190 poslanika, a Makronov tabor bi mogao da osvojio od 118 do 162 meta.

Lider Nacionalnog okupljanja mladi Žordan Bardela (Jordan Bardella) se nada apsolutnoj većini u nadi da postane premijer. On je nekoliko puta ponovio da će biti premijer jedino ako ekstremna desnica osvoji apsolutnu većinu.

Analitičari ocenjuju da bi posle izbora moglo da dođe do ćorsokaka, a neuspeli pokušaji formiranja vlade mogli bi da se ponavljaju najmanje do jula 2025. godine, jer prema Ustavu, novi parlament ne može da se ponovo raspusti u tekućoj godini kada je stari saziv raspušten.

Francuski mediji pominju i povećanje rizika od nemogućnosti upravljanja zemljom, sa parlamentom podeljenjim na tri bloka (ekstremne desnica, makronisti i levica) bez apsolutne većine.

Takođe se pominje i prelazna, tehnička vlada koju bi činili stručnjaci u svojim oblastima ali takva vlada ne bi imala političku težinu. Makron bi mogao, u želji da izbegne veliku nestabilnost vlade tokom nekoliko meseci, da imenuje mandatara koji ne izaziva političke podele a ministri bi se birali konsezusom.

Komentari (0)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *