Čini se da se politički lideri ne mogu složiti oko toga ko bolje zna koliko sir košta na policama supermarketa.

Burne rasprave oko cene fete – kako u Parlamentu tako i na društvenim medijima – naglašavaju važnost troškova života koji utiču na glasanje Grka kada oni krenu na glasanje u nedelju, 9. juna.

Debata je pokrenuta tokom prošlonedeljne parlamentarne debate, kada je premijer Kirijakos Micotakis odbacio pozive opozicije da se smanje indirektni porezi kao deo napora da se smanje potrošačke cene.

Vlada tvrdi da uštede neće biti prenete na potrošače i da bi smanjenje poreza napravilo “rupu” u javnim finansijama Grčke.

Tokom debate, Micotakis je odbacio tvrdnju da su čak i neki grčki proizvodi u Grčkoj skuplji nego drugde u Evropi i naveo da “feta košta” 6,28 evra.

To je izazvalo reakciju lidera glavne opozicione stranke, levičarske Sirize, Stefanosa Kaselakisa koji je objavio snimak svoje posete u nekoliko supermarketa da proveri cenu fete, sa ciljem da dokaže da je cena viša od one koju je naveo premijer.

Portparol vlade Pavlos Marinakis optužio je Kaselakisa za “političku prevaru” jer je “Micotakis mislio na cenu pola kilograma”. Kaselakis je uzvratio optuživši premijera da “laže u Parlamentu”, a zatim “tera” vladine zvaničnike da ga “pravdaju”.

Cene u Grčkoj stalno rastu, a Vlada je u početku tvrdila da je to pitanje “globalno i uvezeno”.

Međutim, poslednjih meseci Grčka se odvojila od ostatka Evrope zbog domaćih karakteristika koje pogoršavaju probem. Inflacija je u aprilu porasla za 3,1 odsto, ali su cene hrane i pića porasle više od toga – za 5,4 odsto.

Po studiji Nacionalne banke Grčke, objavljenoj ove nedelje, glavni razlozi za tvrdoglavo visoku inflaciju su profitne marže preduzeća, nazvane “pohlepne”, snažna potražnja za uslugama zbog turizma, kao i povećanje prihoda građana.

Ta studija opisuje inflaciju kao “nepokolebljivu” poslednjih sedam meseci i predviđa malo usporavanje na 2,9 odsto u drugom kvartalu 2024. godine, a na dva odsto u drugoj polovini ove godine, tako da u proseku 2024. bude 2,6 odsto.

Međutim, to bi se moglo promeniti usled ubrzanih poskupljenja energetskih i drugih sirovina poslednjih meseci.

Potezom kojeg su opozicione stranke odbacile kao trik pred evro-izbore, Micotakis je u pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen tražio da se pozabavi teritorijalnim rasporedom snabdevanja – razvrstavanjem zemalja u grupe u kojima su cene iste robe različite, što rade multinacionalne kompanije. Micotakis je tvrdio da to doprinosi skupoći u Grčkoj.

Ministar razvoja Kostas Skrekas je rekao da sve mere koje je preduzela Vlada počinju da daju rezultate i da će se nastaviti koliko god bude potrebno.

On je okrivio multinacionalne korporacije koje koriste nepoštene prakse da bi maksimizirale profit što je rezultiralo višim cenama u Grčkoj u poređenju s drugim zemljama Evrope.

PDV na prehrambene proizvode donosi oko 2,5 do tri milijarde evra u državnu kasu godišnje i svako njegovo smanjenje bi imalo posledice po fiskalnu politiku države.

Vlada tvrdi da je najefikasniji odgovor na visoke cene trajno povećanje plata i penzija, ali to napreduje veoma polako.