Za razliku od prethodnih izbornih ciklusa, kada je ubedljivo pobeđivao, 58-godišnji Orban sada ima ozbiljnog rivala, raznoliku koaliciju Ujedinjeni za Mađarsku, savez šest stranaka koji predvodi kandidat za premijera Peter Marki-Zaj (Marki-Zay), 49-godišnji ekonomista.

Ankete pokazuju da je Fides u blagoj prednosti, ali da je ishod izbora neizvestan. Prema istraživanju sprovedenom od 23. do 25. marta, Orbanovu vladu podržava 44 odsto birača, a opoziciju 42 odsto, uz marginu greške od 3,5 odsto.

Orban, nacionalista koji je od maja 2010. neprekidno na čelu vlade, bori se za četvrti uzastopni premijerski mandat, a ukupno peti. On je kampanju zasnovao na obećanju da će očuvati mir i bezbednost i osigurati nastavak uvoza energeneta iz Rusije, u vreme rata u Ukrajini, sa kojom se Mađarska graniči.

Mađarska vlada je glasala za većinu sankcija koje je EU uvela Rusiji i dozvolila je raspoređivanje NATO vojnika u Mađarskoj, ali je odbila da pošalje oružje Ukrajini i nije dozvolila tranzit oružja preko mađarsko-ukrajinske granice.

Orban, koji je duže od decenije negovao bliske političke i ekonomske veze sa Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom, osudio je rusku invaziju na Ukrajinu, ali je proglasio neutralnost Mađarske u tom sukobu.

Njegova vlada žestoko lobira protiv zabrane uvoza ruskih energenata, tvrdeći da bi takav potez uništio ekonomiju Mađarske. Orban kampanju zasniva na neutemeljenim tvrdnjama da će opoziciona koalicija, u slučaju pobede, uvući Mađarsku u rat, navodi Asošiejted pres.

„Mađarska politika nije ni proukrajinska ni proruska, ona je promađarska. Ako želimo mir, moramo glasati za Fides. Ako želimo da rizikujemo naš mir, možemo da glasamo za levicu. Ako opozicija pobedi u nedelju, dan kasnije će će početi da isporučuje oružje Ukrajini i zatvoriće slavine za ruski gas“, rekao je Orban prošle nedelje.

Na završnom predizbornom skupu u Sekešfehervaru, Orban, koji je bio premijer i od 1998. do 2002. godine, ponovio je nepotkrepljenu tvrdnju da je koalicija Ujedinjeni za Mađarsku sklopila tajni pakt sa ukrajinskom vladom i da će obustaviti uvoz ruske nafte i gasa, što taj savez demantuje.

„Ako zabranimo uvoz energenata (iz Rusije), onda u Mađarskoj neće biti samo hladnije, neće pasti temperatura za stepen ili dva, nego ćemo morati da zatvorimo fabrike i mnogi ljudi će ostati bez posla, uključujući vas“, kazao je Orban sinoć.

Napad Rusije na Ukrajinu u osnovi je promenio predizbornu kampanju i, prema oceni analitičara, izbore faktički pretvorio u referendum o tome da li će Mađarska biti na Zapadu ili na Istoku.

Orban je zbog ruske invazije morao da promeni strategiju kampanje i da odustane od rasplamsavanja strasti oko kulturnih pitanja koja izazivaju podele u zemlji, poput LGBT sadržaja u medijima i migracija.

Ujedinjeni za Mađarsku, raznolika koalicija šest opozicionih partija, ostavila je po strani ideološke razlike i stvorila ujedinjeni front protiv Orbana i njegovog političkog i ekonomskog sistema, za koji tvrdi da obiluje korupcijom i erozijom demokratskih sloboda.

Njen kandidat za premijera Peter Marki-Zaj, gradonačelnik Hodmezovašarheja od 2018. godine, izjavio je ove nedelje da je Orban stvorio „jednopartijsku državu“ koja je okrenula leđa zapadnim saveznicima i zauzela „militantan antievropski i proputinovski“ stav.

Orbana kritičari i u EU i u Mađarskoj dugo optužuju za urušavanje demokratskih institucija, kontrolu nad medijima i pravosuđem i za korupciju.

Marki-Zaj, koji sebe opisuje kao konzervativnog hrišćanina, navodi da se sutrašnji izbori tiču budućnosti Mađarske kao demokratije zapadnog tipa.

„Mi čvrsto pripadamo Zapadu, pripadamo NATO-u i pripadamo Evropskoj uniji“, kazao je opozicioni lider.

Na izborima samostalno učestvuje Pokret Naša otadžbina na čijem je čelu radikalni desničar Laslo Torockaj, osnivač Omladinskog pokreta 64 županije, koji je srpska policija okarakterisala kao ekstremističku organizaciju. Njemu je zbog toga 2004. godine zabranjen ulazak u Srbiju na godinu dana, a potom ponovo od 2008. do 2010 godine.

Od 199 poslanika mađarskog parlamenta, 106 se bira po većinskom principu, tako što u 106 izbornih jedinica pobeđuje kandidat sa najviše glasova. Preostala 93 mandata dodeljuju se na izborima na kojima se nadmeću partijske liste. Cenzus za ulazak liste u parlament je pet odsto glasova izašlih birača, deset odsto u slučaju koalicije dve stranke i 15 odsto za saveze tri ili više partija.

Pravo glasa na izborima imaju i državljani Mađarske koji žive u inostranstvu, kao i više od milion etničkih Mađara koji žive u susednim zemljama. I jednoj i drugoj kategoriji birača pravo glasa je omogućio Orban, promenom izbornog zakona, čime je svojoj stranci obezbedio stotine hiljada glasova.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) poslala je u Mađarsku posmatračku misiju koja će nadgledati izbore, nakon što je prethodne, 2018. godine, opisala kao „slobodne, ali nefer“.

Kampanja je obeležena i tvrdnjama i vlasti i opozicije da druga strana priprema izbornu prevaru.

Izborni ciklus u Mađarskoj obeležili su i preliminarni izbori, odnosno „predizbori“ unutar opozicije, organizovani sa ciljem odabira kandidata za premijera koji će se suprotstaviti Orbanu.

U prvom krugu predizbora učestvovalo je pet kandidata, od kojih je troje sa najviše glasova ušlo u drugi krug. U drugom krugu je Marki-Zaj pobedio levičarku Klaru Dobrev, tadašnju potpredsednicu Evropskog parlamenta, i socijaldemokratskog gradonačelnika Budimpešte Gergelja Karačonja, iako je u prvom bio iza njih.