Marsej nije izabran slučajno, jer je upravo u tom gradu kandidat radikalne levice Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melenchon) osvojio najviše glasova u prvom krugu izbora 10. aprila, gotovo 22 odsto, i bio treći iza Makrona i Le Penove.

Melanšon je posle rezultata prvog kruga pozvao svoje birače da „nikako ne glasaju“ za Marin Le Pen, ali nije konkretno pozvao da se glasa za Makrona.

Makron, koji se uvek predstavljao da ne pripada ni levici ni desnici, ali kojeg neki smatraju „predsednikom bogataša“ nastavlja kampanju pred drugi krug, otvarajući se prema levičarskom biračkom telu.

Iako je Makron, koji je pre pet godina bio oličenje osveženja na političkoj sceni i u drugom krugu 2017. godine pobedio Le Penovu sa 66 odsto glasova, sada se suočava sa drugačijim rezultatima anketa. I dalje je favorit u drugom krugu ali bi osvojio manje glasova nego pre pet godina, izmedju 53 i 56 odsto.

Odlazeći predsednik je za sada dobio podršku dvojice svojih prethodnika, socijaliste Fransoa Olanda (Francois Hollande) i desničara Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy).

Ostali levičarski predsednički kandidati poraženi u prvom krugu, medju kojima ekolog Janik Žado (Yannick Jadot), socijalista An Idalgo (Anne Hidalgo) i komunista Fabijen Rusel (Fabien Roussel) takodje su pozvali svoje birače da glasaju protiv ekstremne desnice.

Marin Le Pen sa svoje strane nije objavila svoj program kampanje za ovaj vikend.

Le Penova je od završetka prvog kruga izbora dobila podršku od rivala ekstremne desnice Erika Zemura (Eric Zemmmour) i suvereniste Nikole Dipon-Enjana (Dupont-Aignant).

U Francuskoj će tokom dana biti održano nekoliko desetina skupova protiv ekstremne desnice, na poziv nekoliko organizacija i sidikata.

Izbori će biti održani u svetlu rata u Ukrajini i francuskog šestomesečnog predsedavanja Savetom Evropske unije.