Projekat je pokrenula startap kompanija “Cornish Lithium” rudarskog inženjera Džeremija Rathola, a podržali su ga državna Britanska banka za infrastrukturu i vodeće rudarske kompanije.

Rudarska kompanija “Imeris” koja je s tim startapom ušla u konzorcijum za otvaranje rudnika u Kornvolu, radi i na projektu otvaranja rudnika litijuma u središnjoj Francuskoj. U Evropi su, pored toga, u fazi početnih projekata još dva ležišta – jedno u austrijskim Alpima, a drugo u severnoj portugalskoj oblasti Barozo.

Raritet britanskog projekta je to što će se litijum dobijati iz dva izvora: iz vode i stenja. Ima ga u geotermalnim vodama, pa prve bušotine sežu do čak 2.000 metara ispod tla, te se dobijaju podaci i o sastavu stena.

Predviđa se da komercijalna proizvodnja počne krajem 2025. ili početkom 2026. godine, te će to biti prvi rudnik litijuma u Velikoj Britaniji, verovatno i prvi u Evropi. Jedinstven jer je predviđeno da se mineral vadi i iz termalnih voda i iz stena, po dve metodologije za koje se tvrdi da su “zelene”.

U prvoj fazi je bilo prikupljeno 67 miliona dolara (59 miliona evra) za istraživanja, dok bi konačan račun za pokretanje rudnika bio 728 miliona dolara (651 milion evra).

Procenjuje se da bi do kraja ove decenije, ukoliko se sprovede plan, rudnik u Kornvolu mogao da godišnje isporučuje 20.000 tona litijuma što je dovoljno za baterije 500.000 električnih vozila, ili za trećinu ukupne britanske proizvodnje automobila.

Britanski mediji su naklonjeni tom projektu, posebno lokalni jer u tom poslu vide izlaz za čitav region koji je jedan od najsiromašnijih, piše Demostat.