„SAD i Rusija se spremaju na rat za gas uz sve moguće udarce, sa strategijom koja u računici ima i prekid ruskih isporuka ovog energenta Evropi, u čemu bi glavna žrtva bila Evropska unija“, tvrdi dnevnik italijanskih poslovnih krugova.

Uzbuna zbog mogućeg ratnog sukoba u Ukrajini navela je predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lejen i američkog predsednika Džozefa Bajdena da pozovu velike svetske isporučioce energije, prvenstveno gasa, poput Katara, da u slučaju oružanog sukoba i prekida isporuka ruskog gasa EU, preusmere deo dotoka energenata ka Evropi.

Evropska unija blizu 40 odsto svojih potreba za gasom uvozi iz Rusije i evropska dvadesetsedmorica bi se u slučaju rata suočili s nestašicom energije za potrebe industrije i domaćinstava i Amerika je spremna da Evropljanima dopremi znatne količine svog tečnog gasa.

Ali to ni izdaleka nije dovoljno da podmiri evropske potrebe i Vašington je već u pregovorima s Katarom, velikim svetskim izvoznikom gasa, da poveća proizvodnju i preusmeri deo izvoza ka Evropi.

U toku su pregovori i s nekim azijskim zemljama, poput Južne Koreje, da deo svojih nabavki prepuste Evropi, mada izvori u Evropskoj komisiji navode da zbog pretnje nestašice energije vlada velika neizvesnost i zabrinutost, jer je svima jasno da se ogromne ruske isporuke gasa EU teško mogu nadomestiti.

„Crne slutnje more nadležne u EU „, piše španski list Pais, a briselski analitički centar Brojgel upozorava da „ako prestane dotok ruskog gasa, sve mere da se taj gas zameni neće nikako biti dovoljne“.

„Evropska unija će morati da smanji potražnju i potrošnju, što bi nametnulo teške odluke za koje se mora platiti visoka cena“, stoji u studiji Brojgela.

Briselski institut navodi da bi posebno bila pogodjena Nemačka, čija je industrija jedan od motora evropske privrede, a potom baltičke i zemlje na istoku EU koje u velikoj meri zavise od uvoza gasa iz Rusije.

Cene gasa su na svetskom tržištu već jako porasle, potražnja u EU je povećana zbog manje proizvodnje gasa u Norveškoj i Holandiji.

Dogodilo se i „nešto krajnje zabrinjavajuće i neshvatljivo“, kažu izvori u EK, a to je da su mnoge članice Unije letos, kad su potražnja i cene bile niske, propustile da napune skladišta gasnih rezervi i sad EU jednostavno nema dovoljno tog energenta.

Brojgel je naveo i da najvećim delom uvozni američki tečni gas ne može ni približno da zameni ruski gas, jer se kapaciteti uvoza američkog gasa koriste već sa preko 90 odsto mogućnosti.

Takodje je upozoreno da će sve isporuke ovog energenta iz drugih izvora značiti i porast cena zbog povećane potražnje.

To podrazumeva i ekonomsku krizu u Uniji, inflaciju, udar na troškove života, što se već oseća u EU, gde je cena gasa izmedju 2019. i 2021. porasla za 429 odsto.

Evropska komisija o većem uvozu uveliko pregovara s Norveškom koja već podmiruje 38 odsto potrošnje gasa Uniji, nastoji da poveća priliv gasa takodje iz Azerbejdžana preko Južnog gasnog koridora, mada su kapaciteti tog gasovoda skromni.

Očekuje se da bi priliv gasa mogao da se u izvesnoj meri poveća isporukama iz Alžira i Egipta.

Da je zabrinutost zbog mogućeg velikog manjka ovog energenta, ukoliko se ukrajinske kriza zaoštri do oružanog sukoba, zaista velika i ozbiljna svedoči i apel Ursule fon der Lejen i američkog predsednika Džozefa Bajdena „glavnim svetskim proizvodjačima energenata da se ujedine i garantuju da će svetsko tržište energije ostati stabilno i dobro snabdeveno“.

Jer, ako Zapad proceni da je Rusija krenula u neku vrstu vojnog napada na Ukrajinu, tad će SAD i EU uvesti žestoke sankcije Moskvi, a savršeno je jasno da će Rusija tad staviti katanac na isporuke gasa EU, Ukrajini i drugim evropskim zemljama.

„To je mračan, ako ne sasvim crni scenario jer će ceo kontinent doživeti veliku ekonomsku, socijalnu i političku krizu, jasno je da bi vojni sukob mogao da se izrodi u pravi rat poguban za Evropu, a zasad uopšte nije jasno kako to izbeći“, zaključak je zvaničnika u Briselu.