Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Danilo Stevandić izjavio je danas da je deo Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima koji se odnosio na ulazak policije u kuće i stanove bez sudskog naloga povučen iz nove verzije nacrta.

“Ostaje pravni režim koji propisuje Zakonik o krivičnom postupku”, rekao je Stevandić na sastanku predstavnika Vlade Srbije i civilnog sektora iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) u Palati Srbija u Beogradu.

Naveo je da takvo zakonsko rešenje, od zemalja u okolini, postoji u Hrvatskoj i Sloveniji, ali da su članovi zakona koji se odnose na to povučeni nakon primedbi javnosti i civilnog sektora.

Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić kazao je da tu tačku “ne treba zatvoriti za uvek”, već razgovarati o njoj i dodao da je argument policije taj da nemaju pravo da reaguju čak i ako stoje ispred stana u kome čuju da se dešava nasilje.

“Treba zajednički da dođemo do rešenja toga. Da policajac sutradan nema disciplinski prekršaj zato što je ušao u stan”, rekao je Gašić.

Učesnici sastanka govorili su i o biometrijskom nadzoru, a Stevandić je naveo da je model koji je bio predviđen prethodnim nacrtom zakona takođe povučen, ali da se od toga nije odustalo i da ministarstvo radi na novom modelu.

“U ovom trenutku bilo bi neodgovorno da izađemo sa njim u javnost jer ga još uvek nismo završili”, rekao je Stevandić i dodao da će, kada bude gotov, informisati i konsultovati civilni sektor.

On je naglasio da po Opštoj uredbi Evropskog parlamenta, ali i po domaćem zakonodavstvu, postoji mogućnost da se vrši obrada biometrijskih podataka, odnosno da postoji pravni osnov za to.

Stevandić je dodao da biometrijski nadzor svakako ostaje, ali da će se raditi da dodatnom definisanju, kao i proceni uticaja i pravnim osnovama, kao i eventualnim podzakonskim aktima.

Ministar Gašić je naveo da se, u odnosu na prethodni nacrt zakona, više neće vršiti biometrijski nadzor u realnom vremenu, već da će se isključivo ići sa odloženim snimkom.

Gašić je naveo da 153 zemlje, članice Interpola, primenjuju biometrijski nadzor na taj način, kao i da su gledali da domaći zakon bude što približniji zakonima tih zemalja.

Prema njegovim rečima, mehanizmi poput biometrijskog nadzora bili bi od pomoći, poput sistema za uzbunjivanje javnosti prilikom nestanka dece “Amber Alert”, koji Srbija želi “brzo da uvede”.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević naglasila je da je zaštita podataka o ličnosti jedan od suštinskih elemenata Poglavlja 23 pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom i dodala da je u ovom trenutku u izradi strategija, koja će predvideti izmene zakona u skladu sa onim što su pravila EU.

Predstavnici NKEU izneli su niz primedbi, među kojima su i ojačana uloga ministra, iako je politička figura, kao i probleme što nacrt zakona ne obuhvata oblasti poput policijske torture, ili regulisanja pozicije direktora policije, ali i druge primedbe civilnog sektora, koje nisu prihvaćene od strane ministarstva prilikom ranijih verzija nacrta.

Ocenili su da je za reformu policije neophodan širok društveni dijalog, a da javna rasprava o nacrtu tog zakona, koja je organizovana dva puta u minimalnom zakonskom roku od 20 dana, nije rešenje.

Oni su predložili i izradu novog nacrta zakona, koji bi krenuo od “nule”, ali je premijerka Ana Brnabić kazala da to nije moguće, ističući da nacrt već postoji i da su otvoreni da čuju komentare.

Brnabić je naglasila da je namera zakona da se unapredi ta oblast kako bi se unapredila bezbednost građana i napravila “dodatno efikasnijom borba protiv kriminala i korupcije”.

“Nikada nije bila intencija zakona da se na bilo koji način ugroze osnovna prava građana, ili da se na bilo koji način ona ograniče”, kazala je premijerka.

Komentari (0)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *