Stamatović je najavio da će uskoro na Zlatiboru biti postavljen spomenik ruskoj jedinici koja je prva došla na prištinski aerodrom 12. juna 1999. godine, dva dana po potpisivanju primirja posle završetka sukoba na Kosovu i Metohiji.

“Naš brat, bivši ruski oficir i veteran ratova u Avganistanu i Nagorno-Karabahu, Vitalij Bulah, ne žaleći svoj život došao je u Srbiju da brani njeno pravo na slobodu. Za taj ideal, najvredniju srpsku i rusku reč, dao je svoj život na Košarama i još jednom učvrstio neraskidive veze dva bratska naroda”, rekao je Stamatović.

Dodao je da kada se obeležava 24. godišnjica od Bitke na Košarama, kada je Srbija izložena velikim pritiscima da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova i uvede sankcije Rusiji, “treba da se ujedinimo u odbrani naših vrednosti, za koje smo položili najveće žrtve”.

“Srpski narod nikada neće pristati na nezavisnost Kosova i uvođenje sankcija Rusiji. Pozivamo međunarodnu zajednicu da obavlja svoju izvornu ulogu i da doprinese deeskalaciji sukoba u Ukrajini, a ne da represivnim merama podstiče raspirivanje sukoba, kao što je to radila 1999. godine na Kosovu i Metohiji”, rekao je Stamatović.

U okviru posete ambasadora Rusije opštini Čajetina, održan je sastanak s privrednicima Zlatiborskog okruga, a ambasador Bocan-Harčenko je obišao kompaniju “Zlatiborac” koja svoje proizvode izvozi u Rusiju.

Stamatović i Bocan-Harčenko su posetili i Kancelariju za saradnju s Ruskom Federacijom, koja je na Zlatiboru otvorena 2015. godine.

“Bratski odnosi dva naroda i dobre političke veze Srbije i Ruske Federacije odličan su osnov za uspešnu ekonomsku saradnju. Zato smo otvorili Kancelariju za saradnju s Ruskom Federacijom koja predstavlja odličan model kako mogu da se povežu lokalne sredine dve zemlje, da se uspostavi saradnja između privrednika i privuku investicije sa obe strane”, kazao je Stamatović.

On je ukazao da su pred oba naroda bili brojni izazovi, ali da prijateljstvo traje već 800 godina.

“Budućnost Srbije je na istoku, a ne na zapadu. Sve ono dobro za Srbiju dolazi sa istoka, a problemi su uvek dolazili sa zapadnih prostora. Na taj način mi štitimo nacionalne interese i pružamo ruku prijateljstva uz negovanje tradicije srpskog i ruskog naroda, koju nikada i ničime ne bi trebalo da narušimo i prekinemo. Pomoć koju ćemo poslati ruskom narodu u ugroženim područjima, nećemo meriti kroz njenu finansijsku vrednost, već će to prvenstveno biti izraz naše zahvalnosti prijateljima koji se suočavaju s teškim izazovima”, rekao je Stamatović.

Ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, izrazio je zahvalnost privrednicima i stanovništvu Čajetine i Zlatibora zbog prikupljanja humanitarne pomoći za stanovnike Donbasa.

Rekao je da je to dokaz da Srbi razumeju stradanja ruskog naroda u Donbasu koji je, prema njegovim rečima, više godina bio izložen genocidu, a sada i napadima i bombardovanju.

“Zbog naših dugih duhovnih veza postoje ljubav i razumevanje i želja da se pruži pomoć ruskom narodu. Srpski narod ima razumevanje za sadašnju patnju ruskog naroda, jer je i sam više puta stradao, poslednji put tokom agresije i napada na Kosovu i Metohiji”, rekao je Bocan-Harčenko.

On je rekao da je s predsednikom Opštine Čajetina razgovarao o pomoći Rusije u cilju očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije.

“Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je jedinstvena organizacija u kojoj je moguće da se reši ovo pitanje. Značajan deo razgovora smo posvetili i pospešenju odnosa naših dveju zemalja, tako da su sa nama i ruski ekonomski savetnici koji će, nadam se, tokom predstavljanja privrede Zlatiborskog okruga moći da čuju i konkretnu ponudu za saradnju”, rekao je Bocan-Harčenko.