Po nacionalnosti Čečen, Hasbulatov je izabran za predsednika parlamenta Ruske Federacije neposredno pre raspada Sovjetskog Saveza.

U početku je bio čvrst saveznik ruskog predsednika Jeljcina i stojao iza njega tokom neuspelog puča u avgustu 1991. koji su organizovali tvrdolinijaški članovi sovjetskog rukovodstva.

Posle raspada Sovjetskog Saveza u decembru 1991. godine, odnos Jeljcina i Hasbulatova se pogoršao jer su se svađali oko ekonomske politike i drugih pitanja.

U septembru 1993. Hasbulatov se udružio s potpredsednikom Aleksandrom Ruckojem i osporio Jeljcinovo vođstvo.

Jeljcin je uzvratio raspuštanjem parlamenta, a Hasbulatov je sazvao sednicu na kojoj je proglašeno da je Jeljcin smenjen.

Kriza je kulminirala 3-4. oktobra 1993. godine, kada su se pristalice Hsbulatova sukobile s policijom na ulicama Moskve i pokušale da upadnu u zgradu državne televizije, upustivši se u žestoku razmenu vatre s trupama koje su je štitile.

Jeljcin je tada naredio da tenkovi pucaju na parlament, a stotine poslanika i njihovih pristalica su uhapšene.

Hasbulatov je takođe uhapšen i optužen, ali je oslobođen amnestijom u februaru 1994. Napustio je politiku i vratio se svojoj struci profesora ekonomije, što je bio pre brzog uspona na vlast. Hasbulatov se od tada držao tiho i izbegavao je bilo kakvu kritiku vlade.