Ujgurski aktivisti su pozdravili izveštaj, ali i pozvali na dalje istrage, posebno o navodima o genocidu, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Visoki komesarijat UN za ljudska prava naveo je da je kineska vlada počinila „ozbiljno kršenje ljudskih prava“ Ujgura i pripadnika drugih muslimanskih manjina u Sinđijangu, ukazuje Fajnenšl tajms i dodaje da dugo očekivani izveštaj agencije UN sadrži kredibilnu evidenciju da su Ujguri u logorima u provinciji na zapadu Kine bili žrtve mučenja i seksualnog nasilja.

„Obim arbitrarnog i diskriminatornog zatvaranja pripadnika ujgurskih i drugih pretežno muslimanskih grupa… možda predstavlja međunarodne zločine, posebno zločine protiv čovečnosti“, navodi se u izveštaju koji je objavljen na dan kada je šefici te agencije UN Mišel Bašele istekao mandat.

Objavljeni izveštaj je, kako navodi britanski list, prva istraga organizacije UN o zlostavljanjima u Sinđijangu, gde je više od milion Ujgura i drugih pripadnika manjina podvrgnuto masovnim internacijama i prinudnom radu.

Kina je od 2017. značajno proširila policijsku kontrolu nad oko 13 miliona pripadnika muslimanskih manjina u Sinđijangu, tvrdeći da je reč o „antiterorističkim“ merama.

Stalna misija Kine pri UN saopštila je da je izveštaj „zasnovan na dezinformacijama i lažima koje su izmislile antikineske snage“, kao i da „bezobzirno blati i kleveta Kinu“. UN su istovremeno objavile izveštaj Kine na 121 stranici, u kojem se navodi da je borba države protiv terorizma u Sinđijangu „neophodna i pravedna“ i da se sprovodi u okviru „vladavine prava“ i „očuvanja ljudskih prava“.

Izveštaj visoke komesarke za ljudska prava, međutim, navodi da su zlostavljanja Ujgura rezultat antiterorističkog sistema koji je „duboko problematičan“ iz perspektive ljudskih prava.

U izveštaju se navodi da je pritvorni sistem deo šire diskriminacije Ujgura i drugih muslimanskih manjina, koja uključuje ograničenja verskog identiteta i izražavanja pored „ozbiljnih indikacija o kršenju reproduktivnih prava kroz prinudno i diskriminatorno nametanje politike planiranja porodice i kontrole rađanja“.

Među mogućim sledećim koracima UN je, ukazuje Fajnenšl tajms, početak zvanične istrage o zlostavljanjima u Sinđijangu, na šta su pozivale vlade više zemalja.

Nalazi u izveštaju velikoj meri podržavaju optužbe o zlostavljanjima Ujgura u Sinđagu koje su poslednjih godina izneli zapadni zvaničnici, organizacije za zaštitu ljudska prava i mediji, piše Volstrit džurnal.

Izrada izveštaja Visokog komesarijata UN za ljudska prava o Sinđijangu je trajala godinama, tokom kojih su branioci ljudskih prava optuživali agenciju da odlaže objavljivanje, posebno nakon što je Bašele u septembru 2021. rekla da njena kancelarija „finalizuje“ dokument.

Bašele je krajem maja boravila u gradu Guangdžou na jugu Kine i Sinđijangeu u prvoj poseti Kini visokog komesara UN za ljudska prava od 2005. Poseta je, međutim, kako navodi Volstrit džurnal, izazvala kritike zapadnih zvaničnika i aktivista za ljudska prava zbog toga što je navodno išla u prilog narativa Pekinga o poštovanju prava u Kini.

Kineski zvaničnici su snažno lobirali da izveštaj ne bude objavljen, navodi list i ukazuje da kritični nalazi o Kini u izveštaju stoje nasuprot sve veće retoričke i finansijske podrške Pekinga svetskoj organizaciji za koju je Si rekao da bolje predstavlja svetsko mišljenje od organizacija poput Grupe sedam za koju tvrdi da je pod kontrolom Vašingtona.

Izveštaj Visokog komesarijata UN za ljudska prava na 48 stranica ne spominje reč „genocid“ koju su SAD i nezvanični tribunal u Velikoj Britaniji prošle godine iskoristili za opis tretmana Ujgura u Kini. Nalazi su, međutim, potvrdili tvrdnje grupa za ljudska prava i aktivista da je Kina pritvarala Ujgure, Kazahstance i druge pripadnike muslimanskih manjina, često zbog veza u inostranstvu ili izražavanja vere, ukazuje Njujork tajms.

Kada su vesti o pritvaranjima u Sinđijangu počele da cure, kineske vlasti su isprva negirale kampanju za zatvaranje, ali su kasnije navele da je reč o stručnoj obuci i časovima jezika kako bi podstaklo zapošljavanje, a sprečilo radikalizam.

Ljudi koji su bili u logorima, međutim, opisali su fizičko zlostavljanje, maltretiranje i sate indoktrinacije ideologijom Komunističke partije. Među pritvorenima su, kako navodi list, bili i uspešni umetnici, naučnici, biznismeni i drugi lideri zajednice kojima nije trebala obuka za posao.

Istraživači Ujedinjenih nacija intervjuisali su 26 bivših zatvorenika logora, od kojih je dve trećine opisalo tretman u njima „koji se svodi na mučenje i/ili druge oblike zlostavljanja“. U izveštaju se takođe navodi da tvrdnje o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju, uključujući silovanje osoba u pritvoru, deluju kredibilno.

Agencija UN za ljudska prava iznela je i preporuke u kojima je pozvala Kinu da odmah oslobodi sve koji su arbitrarno pritvoreni, razjasni gde se nalaze nestali ljudi, kao i da istraži navode o zlostavljanju u pritvornim objektima.

Kina je 1. septembra oštro kritikovala agenciju UN za ljudska prava zbog objavljivanja izveštaja u kojem je optužena za „ozbiljna kršenja ljudskih prava“, uključujući moguće zločine protiv čovečnosti, navodi Vašington post.

Nekoliko sati posle objavljivanja izveštaja, portparol kineske misije u Ženevi Liu Jujin rekao je da je „takozvana procena“ o Sinđijangu politički motivisana „farsa“ s ciljem da se Kina ocrni.

U zajedničkoj izjavi koju su potpisale 63 ujgurske grupe, aktivisti su pozdravili izveštaj, opisujući ga kao „najdefinitivniju procenu problema s kojima se suočavaju Ujguri i drugi turkijski narodi“ u Kini.

Ipak, neki istraživači i aktivisti koji tvrde da akcije Pekinga u Sinđijangu predstavljaju genocid, bili su razočarani što u izveštaju UN nije spomenuta ta reč. Ujgurske organizacije su u zajedničkom pismu pozvale Kancelariju UN za prevenciju genocida da sama izvrši procenu, a da Savet UN za ljudska prava osnuje istražnu komisiju koja će nezavisno ispitati to pitanje.