U izveštaju pod naslovom “Cena neaktivnosti: Privatni, socijalni i fiskalni troškovi zbog dece i mladih koji ne uče”, stručnjaci UN za obrazovanje, nauku i kulturu su izračunali da će 10.000 milijardi dolara to kopštati svet 2030. godine.

Taj iznos premašuje BDP Francuske i Japana zajedno, dve od najbogatijih zemalja sveta, navela je generalna direktorka Uneska Odri Azulej.

Azulej ukazuje na “začarani krug” nedovoljnog ulaganja u kvalitetno obrazovanje. “Ljudi sa nižim obrazovanjem imaju manje veština. Nekvalifikovani radnici zarađuju manje. Ljudi sa nižim prihodima plaćaju manje poreza, što znači da vlade imaju manje resursa za ulaganje u obrazovne sisteme koji su dostupni svima”.

Oko 250 miliona dece (128 miliona dečaka i 122 miliona devojčica) nije išlo u školu širom sveta 2023. godine, prema UNESCO, a jedna od posledica je i da oko 70 odsto desetogodišnje dece u zemljama sa srednjim i niskim prihodima ne može da razume jednostavan pisani tekst.

Prema izveštaju, jaz u veštinama dostiže 94 odsto u podsaharskoj Africi, 88 odsto u Južnoj Aziji i Zapadnoj Aziji, 74 odsto u arapskim zemljama i 64 odsto u Latinskoj Americi i na Karibima.

Smanjenjem broja mladih koji ne pohađaju školu ili su nedovoljno obučeni za 10 odsto, globalni BDP bi rastao za jedan do va odsto godišnje, zaključuju stručnjaci Uneska u ovoj studiji.

“Obrazovanje je strateška investicija, jedna od najboljih za pojedince, privrede i društva uopšte”, kaže Azulejeva. Osim finansijskih razloga, obrazovanje ima uticaj na ranu trudnoću, koja se povećava za 69 odsto među manje obrazovanim devojkama.