Kako prenosi Kineska medijska grupa (CMG), Vang Ji koji je takođe član Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, rekao je da je protekla 2023.  godina otvaranja kineske diplomatije i godina žetve.

Pod vođstvom Centralnog komiteta Komunističke partije Kine i predsednika Si Đinpinga, Kina je promovisala međunarodnu saradnju i rešavanje različitih izazova, kako bi doprinela miru i razvoju širom sveta, rekao je Vang na konferenciji za novinare povodom 2. zasedanja 14. Svekineskog narodnog kongresa.

Tokom protekle godine, predsednik Si Đinping je predsedavao dvema velikim diplomatskim aktivnostima, učestvovao na tri multilateralna samita, završio četiri važne posete i održao više od 100 sastanaka i telefonskih poziva. Projekat izgradnje zajednice zajedničke budućnosti čovečanstva pokriva centralnu Aziju i Indokinu, a takođe su postignuti novi rezultati u stvaranju zajednice sa Afrikom, ASEAN-om, Arabijom i Latinskom Amerikom, rekao je Vang.

Kina je prošle godine uspešno održala 3. forum međunarodne saradnje “Pojasa i puta”, proširila članove BRIKS-a, promovisala istorijsko pomirenje između Saudijske Arabije i Irana, posredovala u sporazumu o prekidu vatre na severu Mjanmara i insistirala na političkom rešavanju svih gorućih pitanja.

Kina se odlučno protivi svim aktima zastrašivanja moćnih sila i energično brani interese nacionalnog suvereniteta, bezbednosti i razvoja, kao i zajedničke interese zemalja u razvoju, dodao je Vang.

Vang je ukazao da se pod strateškim vođstvom predsednika Si Đinpinga i predsednika Vladimira Putina, kinesko-rusko sveobuhvatno strateško partnerstvo koordinacije za novu eru održalo na visokom nivou. Političko međusobno poverenje između dve strane nastavlja da se produbljuje, uzajamno korisna saradnja dopunjuje međusobne prednosti, a međuljudska razmena je entuzijastična. Prošle godine je obim trgovine između dve strane dostigao rekordnih 240 milijardi američkih dolara.

Održavanje i razvoj kinesko-ruskih odnosa je strateški izbor obe strane zasnovan na fundamentalnim interesima dva naroda, ali i neizbežan zahtev u skladu sa opštim trendom svetskog razvoja, naveo je.

Kao velike sile u svetu i stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kina i Rusija su stvorile novu paradigmu odnosa velikih snaga koja je potpuno drugačija od starog hladnoratovskog doba. U današnjem svetu, hegemonija je nepopularna, podela nema budućnost, velike sile ne bi trebalo da se sukobljavaju jedna s drugom, a Hladni rat se ne može ponoviti. Kinesko-ruski odnosi su u skladu sa trendom vremena svetske multipolarnosti i demokratizacije međunarodnih odnosa.

Izgradnja Zajednice zajedničke budućnosti čovečanstva predstavlja srž Sijevog diplomatskog mišljenja, dodao je Vang. Predsednik Si Đinping je više puta naglasio, čovečanstvo živi u istom globalnom selu, koje se nalazi na istom velikom brodu. Suočavajući se sa različitim globalnim izazovima, različite države moraju da prevaziđu razlike u istoriji, kulturi kao i geološkim uslovima i političkim sistemima, tako da zajedno očuvaju jedinu Zemlju gde čovečanstvo živi. Izgradnja zajednice zajedničke budućnosti čovečanstva predstavlja visok cilj diplomatije sa kineskim karakteristikama.

“Sjedinjene Države bi trebalo da zauzmu objektivan i racionalan pogled na razvoj Kine, i usklade svoje reči sa postupcima kako bi ispoštovale obaveze prema odnosu Kine i SAD”, rekao je.

“SAD će se povrediti ako se fokusiraju na suzbijanje Kine. Pogrešno procenjivanje Kine će dovesti do propuštanja prilika. Neprihvatljivo je da određene zemlje moraju da budu za stolom dok druge mogu da budu samo na meniju”, dodao je.

“Prošle godine je obeležena 20. godišnjica uspostavljanja sveobuhvatnog strateškog partnerstva između Kine i EU, a razmena i dijalozi između dve strane na svim nivoima u potpunosti su ponovo pokrenuti. Oko 17.000 teretnih vozova između Kine i Evrope saobraćalo je u 219 gradova u 25 evropskih zemalja, izgrađujući bezbednu i glatku liniju za proizvodnju i lanac snabdevanja u turbulentnom svetu. Pored toga, Kina je obezbedila bezvizni tretman mnogim evropskim zemljama, što je olakšalo kadrovsku, ekonomsku i trgovinsku razmenu između dve strane”, rekao je šef kineske diplomatije.

Vang je istakao da zapravo postoji mnogo uspešnih primera u pogledu saradnje Kine i EU u izgradnji “Pojasa i puta”, kao što su brza pruga Beograd-Budimpešta, luka Pirej u Grčkoj, Pelješki most u Hrvatskoj.

“Pre nekoliko godina, jedan politički dokument EU označio je Kinu kao partnera, konkurenta i institucionalnog rivala. Međutim, činjenice su pokazale da ovo trostruko pozicioniranje nije u skladu sa činjenicama. Naprotiv, ovo je donelo teškoće razvoju odnosa Kine i EU”, rekao je Vang.

On je dodao da između Kine i Evrope ne postoji suštinski sukob interesa, niti bilo kakva geostrateška kontradikcija, zajednički interesi obe strane daleko nadmašuju njihove razlike.

“Ispravno pozicioniranje odnosa Kine i EU trebalo bi da bude partnerstvo, glavni ton treba da bude saradnja, ključna vrednost treba da bude nezavisnost, a perspektiva razvoja treba da budu saradnja u kojoj svi dobijaju. Nadamo se da će odnosi Kine i EU imati zeleno svetlo i nesmetan tok”, zaključio je šef kineske diplomatije.

“Biće porodična slika međunarodne zajednice koja podržava princip o jednoj Kini, to je samo pitanje vremena”, naveo je kineski šef diplomatije.

Rekavši da će Kina nastaviti da teži mirnom ujedinjenju, sa najvećem srdačnošću, Vang Ji je istakao da je donja linija Kine takođe jasna, odnosno Kina nikada neće dozvoliti da se Tajvan otcepi od domovine.

Kina neće oklevati da preduzme odgovarajuće mere za zaštitu svojih prava u skladu sa zakonom, a bilo kakve neopravdane provokacije u Južnom kineskom moru naići će na brze i legitimne kontramere, rekao je danas novinarima Vang Ji.

“Južno kinesko more je i dalje najprometnija, najbezbednija i najslobodnija trgovačka ruta na svetu. Decenijama kroz ovo more prolazi 50 odsto svetskih trgovačkih brodova i obavlja se trećina pomorske trgovine bez ikakvih prepreka”, istakao je Vang.

“Imajući u vidu turbulentno stanje u svetu, izuzetan je podvig da je Južno kinesko more uspelo da održi mir i stabilnost. To dostignuće rezultat je udruženih napora Kine i zemalja ASEAN-a i treba ga negovati i ceniti”, dodao je.

Vang je naglasio da se mora pridržavati dva principa.

“Prvo, razlike treba pravilno voditi i rešavati dijalogom, konsultacijama ili pregovorima između država koje su direktno uključene. Drugo, mir na moru trebalo bi da potvrde zajednički Kina i zemlje ASEAN-a”, zaključio je šef kineske diplomatije.