Na konferenciji za novinare povodom usvajanja Paketa proširenja za 2021. godinu, koji uključuje godišnje izveštaje Evropske komisije (EK) o napretku kandidata za članstvo u EU, Varheji je rekao da Srbija treba da „nastavi i produbi“ reforme u oblastima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija, i procesuiranja ratnih zločina.

Naveo je da u Srbiji postoji „obnovljena posvećenost“ reformama i ukazao da ustavni amandmani koji treba da ojačaju nezavisnost pravosudja treba da budu usvojeni do kraja godine.

Varheji je kazao da EU pozdravlja što je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i klastera 4 (zelena agenda i održiva povezanost).

„Bilo je veoma jasno šta treba ispuniti za otvaranje klastera 3 i 4 i Srbija je to uradila. Podržavano ambiciju Srbije da što pre otvori ta dva klastera. Evropska komisija je preporučila njihovo otvaranje jer je Srbija donela veoma važne odluke u oblasti energetike i oporezivanja“, rekao je evropski komesar.

On je kazao da su parlamentarni izbori na Kosovu u februaru ove godine pružili novoj vladi Aljbina Kurtija (Albin) „jasnu priliku“ da načini napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i da pojača ekonomski razvoj.

Ukazao je da je „konstruktivan angažman“ Prištine u dijalogu sa Beogradom neophodan i da je potrebno „izbegavanje jednostranih akcija“.

Dodao je da EK i dalje stoji pri stavu da je Kosovo ispunilo sve kriterijume za liberalizaciju viznog režima.

Kad je reč o Crnoj Gori, Varheji je rekao da će prioritet za dalji napredak te zemlje u pregovorima sa EU biti vladavina prava.

„Crna Gora treba da intenzivira napore u ključnim oblastima kao što su sloboda izražavanja i sloboda medija, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, i da istovremeno ne dodje do nazadovanja u oblasti reforme pravosudja“, kazao je Varheji.

On je naveo da su Albanija i Severna Makedonija sprovele neophodne reforme i ispunile sve kriterijume za otvaranje pregovora o članstvu i dodao da je od velikog značaja da prve medjuvladine konferencije sa tim zemljama budu održane do kraja godine.

„Nažalost, odlaganje otvaranja pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom imalo je negativan uticaj na kredibilitet EU. Zbog toga je neophodno što pre rešiti bilateralni spor Sofije i Skoplja“, rekao je Varheji.

Naveo je da je stalno u kontaktu sa zvaničnicima Bugarske i Severne Makedonije i da se nada skorom postizanju rešenja.

Za Albaniju je kazao da je sprovela konkretne, održive reforme, naročito u oblasti pravosudja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i da EU očekuje dalji napredak Tirane na putu ka članstvu.

Severna Makedonija je pokazala odlučnost i ostvarila stabilan napredak u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, rekao je Varheji i dodao da Skoplje treba da nastavi u tom pravcu.

Bosna i Hercegovina treba da ostvari pomak u svih 14 ključnih prioriteta kako bi napredovala u procesu evropskih integracija, naveo je Varheji.

„U BiH je potrebna politička volja svih strana za dalji napredak. Potrebna nam je BiH koja je potpuno funkcionalna“, kazao je.

Varheji je rekao da Turska „ostaje važan partner“ EU u ključnim oblastima od zajedničkog interesa, kao što su migracije, borba protiv kriminala, trgovina, energetika i saobraćaj.

Ukazao je da u procesu evropskih integracija Turske dugo godina postoji zastoj, i da nema pregovaračkih poglavlja koja mogu da budu otvorena ili zatvorena.

Evropski komesar je kazao da je EU potpuno posvećena evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i da želi da „udahne novi život“ u proces proširenja.

„Ako naši partneri sprovedu reforme, EU će ispuniti ono što je obećala“, naveo je.

Dodao je da je proces pristupanja dugoročan i da u regionu ima izazova kojima se hitno treba pozabaviti.

„Nedavni dogadjaji su pokazali koliko su u regionu duboke podele i koliko rada je potrebno za izgradnju dobrosusedskih odnosa“, rekao je Varheji.

Naveo je da je EU zbog toga predstavila ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan koji treba da premosti ogroman socioekonomski jaz izmedju EU i regiona.