Srbiju će predstavljati ministar inostranih poslova Marko Đurić.
Sednica je zakazana za 21 sat po srednjeevropskom vremenu.
Gutereš je u izveštaju ocenio da, iako je opšta bezbednosna situacija ostala stabilna, institucionalni zastoj na Kosovu se nastavio.
On je pozdravio mirno odvijanje izbora i aktivno učešće svih zajednica ocenivši da to odražava otpornost demokratskih procesa na Kosovu.
Ukazao je međutim da dugotrajni institucionalni zastoj nosi rizik od narušavanja poverenja javnosti i otežavanja efikasnog upravljanja i pozvao sve političke aktere da se konstruktivno angažuju kako bi se okončali preostali institucionalni procesi i obezbedilo inkluzivno i efikasno funkcionisanje institucija.
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine Gutereš je pozdravio “obnovljeni napredak”, ali je ocenio da je suštinski napredak u sprovođenju postojećih sporazuma postignutih uz posredovanje Evropske unije ostao ograničen.
Naglasio je da je dijalog i dalje od suštinskog značaja za trajni mir, stabilnost i prosperitet i pozvao obe strane da u potpunosti i u dobroj veri sprovedu svoje obaveze, uključujući one preuzete na osnovu Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. i njegovog Aneksa o sprovođenju, dogovorenog u Ohridu.
Podstičem obe strane da se uzdrže od postupaka koji bi mogli da izazovu tenzije, doprinesu stvaranju atmosfere pogodne za dijalog i teže konkretnim rezultatima koji će biti od koristi svim zajednicama, dodao je.
U izveštaju se konstatuje da su porasle tenzije između centralnih vlasti i lokalnih samouprava, naročito na severu Kosova, zbog nadležnosti, donošenja odluka na opštinskom nivou, rušenja objekata i iseljenja, kao i postupanja kosovske policije.
Gutereš je naglasio da bi odlukama koje se odnose na nevećinske zajednice, uključujući pitanja imovine, rušenja objekata i iseljenja, trebalo pristupati kroz suštinske konsultacije i u skladu sa načelima jednakog postupanja, pravičnog postupka i pravne sigurnosti.
Ocenio je da su i dalje prisutni problemi u vezi sa reintegracijom sudija i tužilaca kosovskih Srba, kao i zabrinutost u pogledu jezičkih prava, slobode medija i verskih sloboda.
Gutereš je pozdravio imenovanje glavnog tužioca i naveo da podstiče nastavak napora za jačanje odgovornosti, ravnopravnog pristupa pravdi i zastupljenosti nevećinskih zajednica u pravosudnim institucijama, u skladu sa sporazumima postignutim u okviru dijaloga uz posredovanje EU.
Gutereš je naveo da podržava nastavak istraga o prijavljenim slučajevima nedoličnog postupanja policije istakavši da postupanje policije mora i dalje da se zasniva na zakonitosti, nužnosti, srazmernosti, nediskriminaciji i odgovornosti.
Podsetio je na značaj zaštite slobode veroispovesti i slobode izražavanja, uključujući identitete, simbole i jezike nevećinskih zajednica.
Kada je reč o pitanju nestalih Gutereš je ocenio da je to predmet politizacije i da bi napori da se rasvetli njihova sudbina trebalo da i dalje imaju humanitarni karakter i da budu usmereni na porodice i pozvao Beograd i Prištinu da sarađuju u dobroj veri i poštuju pravo porodica da saznaju istinu.
Gutereš je u izveštaju naveo i da je “dobronamerna i posrednička uloga” UNMIK i dalje važan instrument za izgradnju kohezivnog, multietničkog društva.
Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, to telo je do 2018. o Kosovu raspravljalo četiri puta godišnje. U 2019. su bile tri sednice SB UN o Kosovu, dok se od 2020. održavaju po dve sednice godišnje, u aprilu i oktobru.
Komentari (0)