„Evropa se snabdeva prirodnim gasom iz sopstvenih izvora (Norveška, Holandija, Škotska) i uvozom prirodnog gasa u gasovitom ili tečnom stanju. Uvoz prirodnog gasa iz Rusije pokriva oko 35 odsto ukupne potrošnje gasa u evropskim zemljama, sopstvena proizvodnja pokriva oko 45 odsto, a ostatak se uvozi iz Alžira i Azerbejdžana u gasovitom stanju i u tečnom stanju, većinom iz Katara i Sjedinjenih država“, rekao je Vuletić agenciji Beta.

Dodao je da problema sa snabdevanjem prirodnim gasom ne bi bilo da se u ceo aranžman snabdevanja Evrope nisu umešale SAD i neke zemlje Evrope koje su mislile da je bez domaće proizvodnje i uvoza iz Rusije moguće normalno, sigurno i bezbedno snabdevanje.

Treba se setiti, kako je rekao, koliko je pritisaka iz SAD vršeno na Evropu da se onemogući gradnja gasovoda Severni tok 2, koliko je kompanija moralo da posluša naredbe SAD i izadje iz projekta gradnje.

„I dan danas se“, kako je rekao, „vrši pritisak da se Severnim tokom 2 onemogući transport gasa ka Evropi, bilo poštovanjem Trećeg energetskog paketa ili transportom preko Ukrajine“.

Ukrajinski gasovod je, prema rečima Vuletića, star 50 godina i apsolutno nepouzdan za snabdevanje projektovanih količina.

„Da bi SAD finansijski ‘pomogle’ Ukrajini pokušavaju da nateraju Evropu i Rusku federaciju da transport gasa ide preko Ukrajine, što nije moguće zbog takvog stanja gasovoda“, rekao je Vuletić.

Mnoge zemlje Evrope, prema njegovim rečima, poverovale su aktivnostima SAD oko smanjenja uvoza gasa iz Rusije i mogućeg snabdevanja iz nekih drugih izvora pa zbog toga nisu sklapale ugovore o snabdevanju sa ruskom kompanijom Gasprom, već su čekale da im se obezbedi gas iz drugih izvora.

Vuletić je rekao da pošto gasa iz drugih izvora nije bilo, a ni ugovora sa Gaspromom, povećana je potražnja i cene su skočile na „neverovatan“ nivo.

Gaspromom je u medjuvremenu, prema njegovim rečima, količine koje su mu bile na raspolaganju usmerio ka jugoistoku Azije.

„Rusija ima dovoljne količine gasa da i u budućnosti zadovolji potrebe Evrope i želi da ga proda jer na taj način ostvaruje prihode, ali neke zemlje pokušavaju da smanje prodaju i njenu zaradu, ali i da joj naprave ‘političku’ štetu“, rekao je Vuletić.

Dodao je da prirodnog gasa na svetskom tržištu ima u dovoljnim količinama, ali da se prema njemu treba poneti kao prema energentu, umesto što se koristi kao političko oružje.

Najbolji primer energetskog i ekonomskog ponašanja pokazao je, prema njegovim rečima, predsednik Madjarske Viktor Orban, koji je pre mesec dana sklopio ugovor sa Gaspromom o snabdevanju Madjarske gasom u sledećih 15 godina.

„Ozbiljne, suverene države tako rade“, rekao je Vuletić.

Istakao je da će cena prirodnog gasa biti smanjena čim se ugovori o snabdevanju i ugovorene količine utvrde.

Povodom 1.000 broja Beta Monitora, specijalizovanog ekonomskog biltena usmerenog na zemlje jugoistocne Evrope, Beta emituje seriju tekstova o energetici besplatno dostupnih na portalu www.beta.rs na srpskom i www.betabriefing.com na engleskom.