“Nismo hteli da to bude naša obaveza”, rekao je Vučić u obraćanju novinarima koje je prenosila TV Pink.
Prema njegovim rečima, ono što je tražila Srbija je usvojeno, pa reči “vojna pomoć” više ne postoje u deklaraciji, a ne spominje se ni “okupacija Krima”.
“Podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine, ali nečemo uvoditi sankcije”, rekao je Vučić i ukazao da se Srbija “skoncentrisala na teritorijalni intergiret” Ukrajine.
Kako je prethodno javila agencija Hina, na kraju samita najavljeno je usvajanje zajedničke deklaracije koja bi trebalo da uključi osudu ruske agresije na Ukrajinu, podršku ukrajinskom teritorijalnom integritetu, podršku ukrajinskom mirovnom planu, zahtev za procesuiranjem ratnih zločina u Ukrajini, podršku evroatlantskim integracijama Kijeva, kao i podršku energetskoj sigurnosti i obnovi Ukrajine po okončanju rata.
Predsednik Srbije je ukazao je da se na skupu u Dubrovniku razgovaralo o principu poštovanja teritorijalnog integriteta Ukrajina, a da je on insistirao “na poštovanju povelje UN” i to “ne kad kome odgovara a kad ne, pa kad mu ne odgovara – da se brže-bolje udalji”.
“Najbolji je tu primer Srbije”, dodao je.
Ukazao je na to da je njegovo mišljenje u vezi sa ratom u Ukrajini “drugačiji”, da “ne postoji kompromis koji je loš”.
Takođe je rekao da je “dobro što smo razgovarali o evropskoj budućnosti svih zemalja” Zapadnog Balkana.
U pogledu odnosa sa domaćinom konferencije, Hrvatskoj, Vučić je izjavio da je za Srbiju važno da otvori “iskreni dijalog sa Hrvatskom”, da je “važno da popravljamo odnose i gradimo ih na drugi način.”
Na pitanje jednog Hrvatskog novinara dokle će Srbija da “sedi na dve stolice”, Vučić je odgovorio konstatacijom da Srbija ima “samo svoju, srpsku stolicu” dok drugi mogu da imaju svoju.
“Mi vas ne pitamo koliko ih (stolica) imate vi”, kazao je.
Upitan za rebalans hrvatskog budžeta za naoružanje, Vučić je rekao da je to “unutrašnja stvar” Hrvatske u kojoj Srbija “ne vidi nikakav problem” niti vidi “opasnost od izbijanja sukoba” između dve susedne zemlje, nekadašnje jugoslovenske republike.
Samit u Dubrovniku treći je sastanak na vrhu u ovom formatu, prethodni su održani u Atini i Tirani.
Na skupu su predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kosovska predsednica Vjosa Osmani, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, grčki premijer Kiriakos Micotakis, bugarski premijer Dimitar Glavčev, albanski premijer Edi Rama, predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto i premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski.
U Dubrovniku su i ministru spoljnih poslova Moldavije, Turske i Rumunije.