Rekavši da je Srbija ostala uzdržana, dodao je da ga niko nije “preterano pritiskao” da potpiše, te da nije mogao protiv sebe, svoje zemlje i politike koju vodi.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je pokazao poštovanje prema teritorijalnom integritetu Srbije jer nije bilo prištinskih predstavnika, rekao je Vučić u Odesi srpskim medijima.
“To je veliki gest prema našoj zemlji i Srbija će to i te kako umeti da ceni”, rekao je. Naveo je da će Srbija donirati školske autobuse i hranu za škole u Ukrajini.
“Razgovarali smo sa Ukrajinom oko važnih pitanja, jer mi preko Svetske trgovinske organizacije moramo da rešimo pitanja naših trgovinskih odnosa i ugovora o slobodnoj trgovini. I to smo krenuli 2018. pa zastali tokom korone, pa onda nastavili, pa zastali zbog rata. I sad je vreme da počnemo da radimo na tome da bismo obezbedili bolji prostor za naše kompanije u Ukrajini i obrnuto, prosto da to doprinosi ekonomskom rastu u obe prijateljske zemlje”, naveo je Vučić.
Kratke bilateralne sastanke imao je sa premijerima Grčke, Bugarske i Hrvatske i predsednicima Crne Gore i Rumunije.
Vučić je danas četvrti put na samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa, a po prvi put u poseti Ukrajini od početka invazije.
Portal Meža prenosi da je Vučić ponudio pomoć u obnovi ukrajinskih gradova, a moldavska predsednica Maja Sandu naglasila je važnost saradnje sa Ukrajinom u borbi protiv ruske hibridne agresije i zaštiti građana od propagande.
Predsednica albanskog parlamenta Elisa Spiropali izrazila je podršku naporima Ukrajine ka evropskim integracijama i naglasila važnost pravednog mira, dok je slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon istakla potrebu za potpunim prekidom vatre i pozivanjem na odgovornost.
“Za nas je glavni prioritet potpuno i bezuslovno prekid vatre. I nastavićemo da radimo zajedno sa svim našim partnerima u Evropi i širom sveta kako bismo postigli mir zasnovan na Povelji UN i prihvatljiv za Ukrajinu”, dodala je Fajon.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis predložio je stvaranje transportnog koridora koji povezuje grčku luku Aleksandrupolis sa Odesom preko Varne i Konstance, uz moguće finansiranje iz EU.
Crnogorski predsednik Jakov Milatović podržao je ideju o trenutnom prekidu vatre kao prvom koraku ka trajnom miru.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je rekao da evropska perspektiva Ukrajine mora biti opipljiva, a ne nedostižna i najavio snažnu podršku Ukrajini za otvaranje prve grupe poglavlja u pregovorima za članstvo u EU, prenela je Hina.
Samit Ukrajina–Jugoistočna Evropa postao je važna platforma za jačanje saradnje između Ukrajine i balkanskih zemalja, piše Meža.
Poslednji, treći samit održan je u oktobru 2024. godine u Dubrovniku, gde je usvojena Dubrovačka deklaracija.
Prethodno, samiti su održani u Atini i Tirani.
