Sa predstavnicima 11 gradova i opština u Srbiji danas je u zgradi gradske uprave u Kragujevcu potpisan Memorandum o razumevanju za realizaciju prve faze projekta korišćenja obnovljivih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji za šta je opredeljeno 40,5 miliona evra.

Sa predstavnicima lokalnih samouprava memorandum su potpisali potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Mateo Kolandjeli i ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid, u ime švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomska pitanja (SECO).

Mihajlović je novinarima u Kragujevcu rekla da potpisani memorandumi znače, ne samo podizanje energetske efikasnosti, uključivanje obnovljivih izvora energije u proizvodnju toplotne energije, nego pre svega čistiju životnu sredinu.

Prema njenim rečima, vrednost projekata je 40,5 miliona evra, od čega su 30 miliona kreditna sredstva EBRD-a, Vlada Švajcarske donira 8,5 miliona evra, a donacija Evropske unije je tri miliona evra.

„Podaci kažu da mi danas proizvodimo 37 gigavatčasova toplotne energije iz obnovljivih izvora. Kada se ovaj projekat bude završio, a pričamo o 40,5 miliona evra koliko se ulaže u 11 jedinica lokalne samouprave, onda će proizvodnja energije iz obnovljivih izvora biti 3,5 puta viša, negde oko 197 gigavatčasova“, rekla je Mihajlović.

Dodala je da će to takodje značiti preko 20.000 tona manje emisije ugljen-dioksida. Mihajlović je istakla da će svi projekti biti završeni u naredne četiri godine.

Ona je rekla da će u Novom Pazaru u oktobru biti gotova toplana koja će koristiti biomasu, dok je u Priboju i Malom Zvorniku već otvorena takva toplana.

Prema rečima Mihajlović, u Nišu će se koristiti solarna energija za proizodnju toplotne energije.

Kragujevac će imati dva projekta, jedan za korišćenje energije iz DATA centra, a drugi je u vezi sa dodatnim kotlom na biomasu.

Mateo Kolandjeli je rekao da je pilot projekat započeo pre godinu dana i da se njime daje primer kako da se unapredi zelena energetska tranzicija i kvalitet vazduha, ali i da se u isto vreme obezbedi energetska sigurnost.

Urs Šmid je rekao da se Švajcarska i Srbija suočavaju sa izazovom da dekarbonizuju svoje privrede da bi ispunili obaveze iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, ali i da bi unapredili životnu sredinu, zaštitili zdravlje gradjana i smanjili troškove i zavisnost od uvoza.

„Za obe naše države to znači da ćemo u narednim godinama morati značajno da povećamo udeo obnovljive energije. U tom smislu, trenutna energetska kriza je poziv na budjenje za ubrzanje naših napora za razvoj alternativnih izvora energije i postizanje veće energetske sigurnosti“, rekao je Šmid.

On je rekao da sistem daljinskog grejanja u Srbiji nudi veliki potencijal za unapredjenje dekarbonizacije privrede Srbije.

„Skoro 100 odsto toplotne energije dolazi od prirodnog gasa, mazuta i uglja, a samo 0,4 odsto od biomase“, rekao je Šmid.

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.