Automobilska saradnja Kine i Nemačke na zelenoj transformaciji i inteligentnoj povezanosti je od vitalnog značaja, rekla je Hildegard Miler, predsednica Nemačkog udruženja automobilske industrije. Ona je ohrabrila dve strane da nastave da budu ključni partneri u postizanju klimatskih ciljeva.

“Smatram da dva tržišta treba da budu blisko povezana”, rekla je ona i dodala da su kineske kompanije dobrodošle u Nemačku. “Što se tiče nemačke strane, njeni proizvođači automobila pokazali su interesovanje ne samo za izvoz već i za proizvodnju u Kini”, dodala je ona.

Za evropske proizvođače automobila, uključujući auto gigante BMW, Mercedes-Benz i Folksvagen, Kina se ističe kao najveće pojedinačno tržište.

U prvom kvartalu, oko jedne trećine prihoda od prodaje BMW-a dolazilo je iz Kine. Ova zemlja takođe je domaćin najvećeg centra za istraživanje i razvoj BMW grupe van Nemačke.

Inovacije koje postižemo u Kini omogućavaju nam da kontinuirano zadovoljavamo potrebe kineskih kupaca, čime pokrećemo globalne inovacije”, rekao je Oliver Zipse, predsednik Upravnog odbora BMW AG.

Sve veće uporište kineskih kompanija na evropskom kontinentu naglašava jačanje veza između dve strane. U aprilu, kineski Čeri otomobajl (Chery Automobile) potpisao je pakt sa španskom auto kompanijom Ebro-EV Motors o proizvodnji automobila u svojoj prvoj evropskoj fabrici.

Prema Rojtersu, očekuje se da će ovaj potez pomoći povratku nekih od 1.600 direktnih poslova izgubljenih kada je japanski proizvođač automobila Nisan (Nissan) zatvorio fabriku 2021.

Jan Šaohua, saradnik istraživač u Centru za kinesko-evropske odnose Univerziteta Fudan, rekao je da su kineski proizvođači električnih vozila (EV) koji ulaze u evropske zemlje pomogli da se podstakne razvoj lokalnog lanca EV industrije i ubrzaju digitalne i zelene tranzicije u ovim zemljama.

Kina i EU su jedna drugoj drugi po veličini trgovinski partneri. Zvanični podaci su pokazali da se prosečna vrednost njihove trgovine približila skoro 1,5 miliona američkih dolara po minutu, dok je dvosmerna investicija premašila 250 milijardi dolara.

Za Evropu, Kina takođe igra ključnu ulogu kao glavni snabdevač sirovinama kao što su fotonaponske ćelije i vetroturbine, sve ključne komponente za EU s obzirom na njen ambiciozni cilj da do 2050. postane “prvi klimatski neutralan kontinent na svetu”.

Oko 98 odsto retkih elemenata u EU uvozi se iz Kine, a više od 93 odsto magnezijuma se takođe dobija iz Kine, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Oba materijala su neophodna u proizvodnji auto delova.

Uprkos usponima i padovima odnosa Kine i EU poslednjih godina, saradnja je i dalje preovlađujuća tema bilateralnih odnosa. Industrijski sektor, lanci snabdevanja i lanci vrednosti dveju strana su čvrsto isprepleteni, čineći ih neodvojivim.

Tokom nedavne posete Evropi kineski ministar trgovine Vang Ventao istakao je da protekcionističke mere nisu održiva rešenja već “opasan ćorsokak”.

“Kina je voljna da se ravnopravno uključi u razgovore sa EU o ekonomskim i trgovinskim pitanjima i učestvuje u fer konkurenciji na osnovu proširene saradnje”, rekao je Vang.

I EU i Kina imaju odgovornost da postignu konsenzus kroz pregovore i uspostave ravnotežu između saradnje i konkurencije, rekao je španski ekonomista Hulio Sebaljos Rodriges. On je istakao da su dve strane zavisne jedna od druge u mnogim ključnim pitanjima i da dele važne ekonomske interese.

Kou Kou, vanredni profesor germanistike na Univerzitetu za inostrane studije u Pekingu, naveo je veštačku inteligenciju, elektronske informacije, vazduhoplovstvo i druge industrije u nastajanju kao oblasti velikog potencijala za saradnju za obe strane.

“Kina i EU će biti svedoci bližih veza na više frontova u budućnosti, što je trend koji nekolicina političara neće lako promeniti”, rekao je Kou.