Godine 2011, poljski predsednik Bronislav Komorovski potpisao je u Pekingu sporazum o strateškom partnerstvu između Poljske i Kine, koji je postavio temelje dugogodišnje saradnje između dve zemlje. Pet godina kasnije, pod vladavinom Stranke prava i pravde, poljsko-kineska saradnja podignuta je na nivo „sveobuhvatnog strateškog partnerstva“.

Saradnja „16+1“ ubrzo je postala deo inicijative „Novi put svile“, poznate i kao inicijativa „Pojas i put“, koju je predsednik Kine Si Đinping predstavio 2013. To je veliki globalni projekat stvaranja moderne infrastrukture za saradnju između Kine i zemalja širom sveta.

Značajan saveznik u inicijativi „16+1“ bila je Azijska banka za infrastrukturne investicije (AIIB), osnovana 2016. sa sedištem u Pekingu. Cilj banke je da podrži održivi ekonomski rast i mrežu komunikacija Azije sa drugim kontinentima. Banka ulaže u komunikacije, energetiku i telekomunikacionu infrastukturu. Podržava razvoj prekogranične mreže u oblasti železničkog, putnog i pomorskog saobraćaja.

Nove, dodatne prilike za saradnju u okviru „Foruma 16+1“ stvorene su u Varšavi 2015. godine, kroz „Inicijativu tri mora“, posvećenu intenziviranju saradnje između 12 evropskih zemalja koje se nalaze u oblastima tri mora: Jadranskog, Baltičkog i Crnog.

Delokrug te inicijative poklopio se sa saradnjom „16+1“. Grčka se takođe pridružila Forumu. Pored toga, pet subjekata ima status „posmatrača“ u inicijativi „16+1“. To su Austrija, Belorusija, Evropska unija, Švajcarska i Evropska banka za obnovu i razvoj.

Ravnoteža brojki

Deset godina saradnje „16+1“ može se oceniti iz različitih perspektiva. Tokom devet godina postojanja ove inicijative, trgovina između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope povećala se za najmanje 85 odsto. Prosečna godišnja stopa rasta trgovine je osam odsto. To je tri puta više od stope rasta ukupne spoljne trgovine Kine. Promet u međusobnoj trgovini 2020. iznosio je 103,45 milijardi dolara, čime je prvi put prešao iznos od 100 milijardi dolara.

Kina je uložila više od 3,14 milijardi dolara u taj region, prvenstveno u industrije povezane sa energetikom, komunikacionom infrastrukturom, vađenjem minerala i u automobilsku industriju.

Istovremeno, do 2019. godine ekonomije Centralne i Istočne Evrope uložile su 1,72 milijarde dolara u Kinu. Vrednost novih, zajedničkih projekata za period 2020–2022. procenjuje se na najmanje 5,4 milijarde dolara.

Ako pogledamo druge efekte saradnje „16+1“, ohrabruje činjenica da je turizam između Kine i Centralne i Istočne Evrope porastao četiri puta tokom posmatranog desetogodišnjeg perioda. Pandemija bolesti Kovid-19 usporila je svetski turizam, ali on je sjajna oblast za buduću saradnju.

Poslednji samit lidera država „Foruma 16+1“ održan je kao video-konferencija u Pekingu, 9. februara 2021.

Tom prilikom je predsednik Si Đinping predložio četiri principa dalje saradnje:

Prvo, donošenje odluka kroz konsultacije.

Drugo, donošenje koristi svim partnerima u saradnji.

Treće, rad na zajedničkom razvoju kroz otvorenost i inkluzivnost.

Četvrto, postizanje većeg rasta uz pomoć inovacija.

Da bi se prevazišle ekonomske posledice pandemije, neophodno je liberalizovati pravila trgovine i ulaganja i izgraditi otvorenu svetsku ekonomiju, jer je to jedini način da se svet izvede iz krize.

Stoga se saradnja „16+1“ mora usredsrediti na proširenje i poboljšanje efikasnosti komunikacije i integracije.

Kina je saopštila da unapređuje svoj sistem prolaska kroz carinu. Ponudila je saradnju u okviru inicijative „Pametne carine, pametne granice i pametno povezivanje“. Kina će promovisati stvaranje i razvoj zajedničkih ekonomskih zona, slobodnih zona i industrijskih parkova za kompanije iz zemalja koje učestvuju u inicijativi „16+1“.

U narednih pet godina Kina namerava da uveze robu vrednu preko 170 milijardi dolara iz zemalja članica inicijative „16+1“.

Zaštita životne sredine bi takođe trebalo da bude prioritet u saradnji između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope. Te zemlje će težiti „zelenom konsenzusu“ u borbi protiv klimatskih promena, zajednički primenjivati Pariski sporazum i raditi na uspešnoj primeni Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.

Ravnoteža dostignuća

Kritičari koncepta „16+1“ tvrdili su da projekat integracije zemalja članica Evropske unije i onih koje to nisu u saradnju sa Kinom u oblasti ekonomije ne može da uspe.

Predviđali su da će se pojedinačne zemlje takmičiti za dobijanje što više kineskih kredita i tehnologija. Prognozirali su sukob između Varšave i Budimpešte oko uloge glavnog grada u saradnji između Kine i Centralne i Istočne Evrope.

Međutim, praksa je pokazala da je takva saradnja raznolikosti moguća, pre svega u oblasti zajedničke komunikacione mreže. Na prvom sastanku u Varšavi, predstavnici saradnje već su skrenuli pažnju na manjak komunikacionih veza u Centralnoj i Istočnoj Evropi, prvenstveno na liniji sever–jug.

Evropska unija se pobrinula za veze između zapada i istoka. Od Pariza i Berlina lako se stiže do Varšave i granica Evropske unije sa Belorusijom i Ukrajinom, jer su pruge i putevi izgrađeni i modernizovani.

Još ne postoji autoput ili brza pruga između Varšave i Bratislave i dalje ka jugu Evrope. Ne postoji autoput ili brza pruga od Varšave do Talina, ili do susednog Viljnusa.

Zahvaljujući saradnji severnih i južnih država Centralne i Istočne Evrope, projekat izgradnje puta koji bi povezao sve ove zemlje napravljen je u okviru inicijative „16+1“, a protezao bi se od Talina u Estoniji do Tirane u Albaniji. Napravljen je i projekat slične zajedničke železničke veze.

To je veoma važan poduhvat za Poljsku. Poljska je zemlja u kojoj se akumulira evropski saobraćaj na liniji zapad–istok. Preko 80 odsto teretnih vozova na liniji Kina–Evropska unija prolazi kroz Poljsku.

Izgradnja putnih i železničkih veza između severa i juga Centralne i Istočne Evrope učinila bi Poljsku evropskim trgovinskim centrom koji bi opsluživao celu Evroaziju. To su ogromne buduće prednosti za poljsku ekonomiju.

Vlada SAD zapazila je privlačnost i potencijal inicijative „16+1“. Zahvaljujući podršci Vašingtona, u Varšavi je 2015. godine uspostavljena „Inicijativa tri mora“. Ona takođe okuplja zemlje Centralne i Istočne Evrope i podrazumeva stvaranje zajedničke komunikacione infrastrukture.

Ali njen osnovni zadatak bio je i jeste stvaranje uslova za trgovinu američkim tečnim naftnim gasom u ovom regionu Evrope.

Tokom gradnje infrastrukture u zemljama članicama „Inicijative tri mora“, Amerikanci su primetili i veliki razvojni potencijal ovog regiona, te nije ni čudo što planiraju nova ulaganja ovde.

Kada je stvorena Inicijativa tri mora, trebalo je da bude dopuna saradnji između zemalja Centralne i Istočne Evrope u inicijativi „16+1“ i u Evropskoj uniji. Ali poslednjih godina je Vlada SAD pretvorila takmičenje sa kineskom ekonomijom u konfrontaciju.

Bilo bi loše za razvoj zemalja Centralne i Istočne Evrope ako bi se takva konfrontacija sada pojavila u ovom regionu Evrope. Konfrontacija nije poželjna u ovom regionu.

Danas je pažnja evropskog javnog mnjenja zbog rata u Ukrajini usmerena na situaciju u toj zemlji. Tokom posete Varšavi, američki predsednik Bajden najavio je novi „hladni rat“ i nove, međunarodne podele.

Rat u Ukrajini promenio je geopolitiku i geoekonomiju u Evropi i svetu. Blokirao je postojeće ekonomske veze i prekinuo lance saradnje. Međutim, istorija čovečanstva nas uči da svaki rat ima svoj kraj. A potom slede primirje, mirovni pregovori i vreme za obnavljanje oštećenih privreda.

Posleratnoj Ukrajini će uskoro trebati bezbedno, ekonomski i politički stabilno susedstvo koje je otvoreno za saradnju. Takvi susedi mogu i treba da budu zemlje članice inicijative „16+1“.

Deset godina postojanja inicijative „16+1“ pokazalo je da je takva saradnja ne samo moguća, već i delotvorna, navodi se u tekstu Sinhue.

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.