Samit Bukureštanske devetorke u Varšavi završen je danas osudom napada i rata Rusije u Ukrajini u zajedničkoj deklaraciji, obećanjem da će Ukrajini pomagati sve dok je to potrebno, preuzimanjem obaveze da NATO dalje jača sposobnost odvraćanja i kolektivne odbrane istočnog krila NATO ali i da spreči destabilizaciju partnerskih zemalja kao što je Bosna i Hercegovina.
“Usvojena je deklaracija koja adekvatnim jezikom potvrdjuje angažovanje i politiku odvraćanja i odbrane. Svi su se složili da bi u slučaju bilo kakve pretnje pomagali jedni drugima. U deklaraciji je takođe osuđena krvava invazija Rusije na Ukrajinu”, kazao je o deklaraciji koju su potpisali predsednici ili premijeri zemalja Bukureštanske devetorke spoljno-politički savetnik poljskog predsednika Marćin Pšidač.
Pšidač je naglasio da su svi potpisali tu oštru osudu Rusije a založili su se i za evropsku budućnost Ukrajine.
“Lideri zemalja istočnog krila NATO zagovaraju politiku otvorenih vrata NATO i to da je mesto Ukrajine u Evropi.” kazao je Pšidač.
“U skladu sa Poveljom OUN i međunarodnim pravom Ukrajina koristi svoje pravo da se brani od ruske agresije s ciljem da povrati punu kontrolu nad svojom teritorijom u međunarodno priznatim granicama. Nastavićemo pomoć Ukrajini onoliko dugo koliko to bude potrebno”, stoji u deklaraciji.
Lideri zemalja istočnog krila NATO upozorili su da je glavna i neposrednja pretnja za bezbednost saveznika Rusija, tako da su se dogovorili da dodatno pojačaju sposobnost odvraćanja i odbrane na celom istočnom krilu od Baltika do Crnog mora.
“Spremni smo i za tesnu saradnju i pomoć našim partnerima: Moldaviji, Gruziji i Bosni i Hercegovini koje su najviše izložene destabilizaciji i štetnim uticajima Kremlja”, stoji u deklaraciji.
Bukureštanska devetorka je regionalna inicijativa Rumunije i Poljske čiji predsednici su u Varšavi 2014. godine kao odgovor na rusku aneksiju Krima dogovorili da koordiniraju stavove o jačanju bezbednosti na istočnom krilu NATO.
Inicijativa je ozvaničena u jesen 2015. godine kada su te zemlje potpisale u Bukureštu zajedničku deklaraciju da udruže snage kako bi obezbedili jače prisustvo NATO u regionu.
Domaćini samita, poljski predsednik Andžej Duda i predsednik Rumunije Klaus Johanis najavili su da je glavni cilj današnjeg samita bio da zajedno sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom razmotre kako bi još konkretno moglo da se ojača istočno krilo koje je najviše izloženo pretnjama Rusije a takodje pred samit NATO ovog leta u Viljnusu kako još konkretno može oružjem da se pomaže Ukrajini.
“Bližimo se godišnjici agresije Rusije i sve smo solidarniji i ujedinjeniji. Kao istočno krilo NATO imamo obavezu na uzajamnu i kolektivnu odbranu. Mi, SAD nastojimo da isporučujemo ključnu infrastrukturu, nastojimo koliko možemo da pomognemo Ukrajini da se bori za svoju slobodu. Želim da potvrdim svetu, nepovredivu obavezu iz člana 5. Sporazuma NATO”, kazao je specijalni gost samita, američki predsednik Džozef Bajden.
Drugi specijalni gost bio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Samit Bukureštanske devetorke bio je poslednja tačka programa dvodnevne posete predsednika SAD Bajdena Poljskoj, pa se on iz Predsedničke palate uputio na aerodrom i pošao nazad za Vašington.
Glavni program ove posete uoči godišnjice napada Rusije na Ukrajinu bila je poseta Kijevu u ponedeljak i obraćanje Evropljanima ali i Rusima iz bašte Kraljevskog zamka u Varšavi u utorak popodne.
