Sukob Rusije i Ukrajine pogodio je tržišta roba i izazvao efekat talasa na globalnom nivou. Švedska industrija jaja je poslednja koja je podnela najveći teret, jer u velikoj meri zavisi od žitarica za ishranu živine – i to u uslovima sve većih troškova za gorivo, piše Sinhua.

Stojeći između silosa za stočnu hranu i poljoprivrednih zgrada u kojima se nalazi više od 90.000 kokošaka nosilja, Velander je za Sinhuu opisao strašnu sliku: proizvođači jaja u Švedskoj se bore da sastave kraj s krajem, jer su zarobljeni između visokih troškova proizvodnje jaja i ograničenih maloprodajnih cena.

„Situacija je hitna i ukoliko se cena jaja ne poveća, moraćemo postepeno da prekinemo poslovanje“, rekao je Velander na farmi živine, koju vodi sa svojim bratom u agrarnoj ravnici u blizini grada Orebra, nekih 160 km zapadno od švedske prestonice Stokholma.

Njegovu zabrinutost deli i Leif Denneberg koji je predsednik odbora Svenska Agg, trgovinskog udruženja švedske industrije jaja.

Cena stočne hrane se u poslednje vreme udvostručila, a činjenica da se cena jaja u prodavnicama ne menja istom brzinom biće pogubna za industriju jaja u zemlji, rekao je Deneberg za lokalni list Aftonbladet.

Ako prosečno jaje košta 2,5 švedskih kruna (0,25 američkih dolara), 0,80 kruna je trošak za farmere. Ali danas se svih tih 0,80 kruna koristi za kupovinu hrane za životinje, objasnio je Deneberg.

Za Velandera, noćna mora se ovde ne završava, jer je proizvodnja jaja posao sa dugim rokovima isporuke.

„Imaćemo isporučene nove koke nosilje za nekoliko nedelja po ceni od oko milion kruna, ali imajući u vidu trenutnu situaciju sa rastućim troškovima hrane, goriva i struje, najekonomičnije bi bilo da platimo fakturu a da ne primimo kokoške“, rekao je on.

„Onda bismo izgubili ’samo‘ milion kruna umesto dva miliona ako bismo kokoške pustili u proizvodnju”, dodao je.

U vreme pregovora o određivanju cena među glavnim akterima, nekoliko velikih proizvođača jaja najavilo je nameru da „žestoko” podignu cene.

Ali takvo poskupljenje jaja, osnovne namirnice, neizbežno bi opteretilo potrošače, koji se već bore sa inflacijom u svim aspektima života.

Da stvar bude još gora, rastući troškovi za hranu u Švedskoj propraćeni su rastom cena plastike, koja se naširoko koristi za pakovanje hrane.

Posebno je meki plastični materijal polietilen sve skuplji. Naglo poskupljenje se može pripisati rastućim troškovima energije i nafte, kao i određenih aditiva koji se koriste u proizvodnji plastike iz Rusije, odakle je zaustavljen uvoz.

Andreas Malmberg, glavni izvršni direktor proizvođača plastike Triovorld, rekao je za švedsku televiziju da će potrošači morati da „plate više za sve“ što kupe.

Mnogi Šveđani dele Malmbergovo mišljenje da će inflacija potrajati.

„Kupovina namirnica postaje sve skuplja, posebno ako treba da nahranite troje dece – uključujući dvoje tinejdžera“, rekao je za Sinhuu Fredrik Sandberg, otac troje dece koji živi u švedskoj prestonici.

Zbog sve većih troškova energije i povećanja kamata Sandberg je zabrinut za budućnost, ali i svestan da su mnogi drugi prošli znatno gore.

„Iako sam spreman da platim više za hranu, postoji ograničenje i možda ćemo morati da kupujemo jeftinije artikle da bismo se finansijski izborili“, rekao je Sandberg.

„Nažalost, mnogi, posebno samohrani roditelji sa niskim primanjima, već su bili primorani na to i niko ne zna kada će se ova spiralna inflacija završiti (1 švedska kruna = 0,1 američki dolar)”, dodao je.