U Hercegovačkoj ulici, kod nekadašnjeg Geozavoda, okupili su se simpatizeri ZLF koji su potom u koloni prošetali trasom gde su nekada bili objekti, srušeni pre osam godina.

Uz skandiranja “Čiji grad – naš grad”, slogan sa tadašnjih protesta zbog rušenja, nošena je žuta zastava sa simbolom patke, koja je pre osam godina takođe bila stalno na protestima. {image2}

Među okupljenima je bio i funkcioner ZLF Đorđe Pavićević koji je kazao agenciji Beta da će ta stranka nastaviti da insistira na utvrđivanju odgovornosti za sve što se tada dogodilo.

“Poruka okupljanja je da mi nećemo zaboraviti ono što se dogodilo … i ovo je slučaj kada se videlo u kakvoj državi živimo i da tu postoji sprega politike i kriminala, poslovnih interesa i da Srbija ne ide putem uređene i demokratske države “, kazao je on. {video1}

Naveo je i da kasnije videlo da institucije u stvari ne rade svoj posao i da kako je kazao, “trpe političke pritiske”.

“Mi nećemo prestati da ukazujemo na to ali očigledno je da neće doći do potpuno rasvetljanja ovog slučaja dok ne dođe do smene vlasti”, dodao je. {image3}

Pavićević je naveo da je potebno da ova vlast bude sklonjena i da se procesuiruaju oni koji su učestvovali, to veče, (pre osam godina) u brutalnom rušenju.

ZLF je u najavi akcije ranije istakao da “država ni posle osam godina nije utvrdila ko je naredio, organizovao i učestvovao u nezakonitom rušenju Savamale” kada su, kako su dodali, ” ljudi sa “fantomkama”, palicama i baterijskim lampama preuzeli faktičku vlast nad delom Beograda”.

Ukazali su da se grupa građana “Ne davimo Beograd”, koja je prerasla u ZLF, ovog dana seća kao “početka jedne od svojih prvih velikih bitaka”.

“Akcija je organizovana sa ciljem da ne zaboravimo istoriju, da ne dozvolimo kršenje zakona zarad ličnih interesa, da ne ponovimo iste greške i da pokažemo da ‘Biramo borbu'”, naveo je ZLF.

U noći 24. aprila 2016. na dan kada su u Srbiji održani parlamentarni i lokalni izbori, u Savamali je srušeno više privatnih objekata, na mestu na kom se sada nalazi Beograd na vodi, a do danas nije utvrđeno ko stoji iza onoga što su opozicija i građanski aktivisti nazvali “rušenjem pravne države”.

Prema tvrdnjama čuvara objekata i jedinog očevica (koji je preminuo mesec dana kasnije), objekte je srušila grupa ljudi maskiranih “fantomkama”, sa bagerima i palicama, koja mu je prethodno oduzela telefon i vezala ga.

Vlast tvrdi da su u Hercegovačkoj ulici srušeni bespravni objekti i da se nije dogodilo ništa nelegalno, dok je prema oceni aktivista i opozicije u toj noći “srušena pravna država.”

Tadašnji premijer, danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada je kazao da iza rušenja stoje “najviši organi gradske vlasti”, koje je nazvao “kompletnim idiotima” zbog toga što su rušili pomenute objekte tokom noći, a ne tokom dana.

Za jedinog odgovornog za rušenje u Savamali proglašen je tadašnji šef Dežurne službe beogradske policije Goran Stamenković, koji je osuđen na uslovnu kaznu od pet meseci zbog “nesavesnog rada”, odnosno nereagovanja policije u toj noći, uprkos brojnim pozivima građana.

On je nekoliko godina kasnije rekao da je u noći rušenja dobio naredbu o nepostupanju od svog pretpostavljenog, kao i da ga je vrh policije primorao da prizna krivicu.

U zamenu za to priznanje Stamenkoviću je legalizovana zgrada na opštini Palilula, vredna, kako su pisali mediji, nekoliko miliona evra, a uslovna kazna koja mu je izrečena je omogućavala da nastavi posao u policiji nakon suspenzije.

On je naknadno pokušao da legalizuje još jednu zgradu i tek kada mu to nije uspelo javno je progovorio o čitavom slučaju i svom “priznanju”.