Podsticaj tržištu pružio je pad cene barela nafte tipa “brent” za 5,5 odsto, na 92,96 dolara. Cena je u padu s više od 112 dolara, koliko je bila početkom meseca, usled neizvesnosti oko daljeg toka sukoba s Iranom.
Do pada cene nafte došlo je pošto je predsednik Donald Tramp tokom vikenda izjavio za Si-En-En (CNN) da je nastavak napada na Iran “malo verovatan” ukoliko SAD uoče napredak u pregovorima. Ipak, državni sekretar SAD Marko Rubio ocenio je u nedelju da su iranski zahtevi za okončanje sukoba ponekad “nečuveni i apsurdni”.
Cene akcija porasle su uprkos padu vrednosti akcija kompanije “Nvidia”, jedne od najuticajnijih na Volstritu.
Indeks S&P je porastao za 1,1 odsto, posle prethodnog oštrog pada izazvanog zabrinutošću da bi pobede demokrata na američkim međuizborima mogle dovesti do usporavanja izgradnje centara podataka za veštačku inteligenciju.
Indeks “Dau Džons” (Dow Jones Industrial Average) je porastao za 606 poena, odnosno 1,2 odsto, dok je indeks “Nasdak” (Nasdaq) zabeležio rast od 1,4 odsto.
Rastu tržišta doprineli su i snažni izveštaji o poslovanju nekoliko kompanija.
Akcije kompanije “Konstelejšon enerdži” (Constellation Energy) porasle su za 0,8 odsto pošto je ta energetska kompanija objavila da su njena dobit i prihodi tokom leta nadmašili očekivanja. Kompanija ima koristi od nedavno najavljenih ugovora o snabdevanju energijom data centara velikih tehnoloških korporacija.
Ti data centri – koji su kod mnogih glasača u SAD izazvali nezadovoljstvo zbog rasta računa za struju – sada su pod lupom javnosti, pošto su demokrate na izborima prošle nedelje ostvarile značajne pobede u zakonodavnim telima pojedinih saveznih država.
Postoji bojazan da bi vlasti mogle uvesti ograničenja za ovu industriju, što bi dovelo do smanjenja potražnje za čipovima za veštačku inteligenciju, električnom energijom, kao i drugim proizvodima i uslugama vezanim za ovaj sektor.
Akcije kompanija povezanih s razvojem infrastrukture za veštačku inteligenciju u ponedeljak su zadržale stabilniju vrednost.
Akcije kompanije Nvidia – koja je brzo postala simbol procvata veštačke inteligencije – pale su za 6,3 odsto. Ovaj proizvođač čipova saopštio je da sprovodi istragu o svom izvršnom direktoru, Džensenu Huangu, pošto je on priznao da je bio ljubavnik poslovne saradnice. Po pisanju lista “Njujork tajms” (The New York Times), američke obaveštajne službe utvrdile su da je ona špijunirala za Kinu.
Guo Điakun, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, odbacio je ove navode, okarakterisavši ih kao “obično klevetanje Kine”.
Akcije u Šangaju porasle su za 0,3 odsto, dok su u Hongkongu zabeležile pad od 0,1 odsto. Indeksi su ostvarili bolje rezultate u Japanu, gde je Nikkei 225 porastao za 2,3 odsto, kao i u Evropi, gde je francuski indeks CAC 40 zabeležio rast od 1 odsto.
Komentari (0)