Bezbednost novinara ocenjena je “srednjom” (3 od 5), ali se u iskazima dosledno ponavljaju pretnje, targetiranja i onlajn uznemiravanja, kao i povremeni incidenti na terenu.
“Iskustva sa institucijama su neujednačena: pojedine reakcije policije jesu brze, ali epilog često izostaje ili se svodi na rešenja van krivičnog postupka, dok dugotrajni procesi i apelacije stvaraju osećaj neefikasne zaštite. Istovremeno, pristup informacijama opisan je kao spor, formalan i često obesmišljen krajnjim rokovima, zbog čega se redakcije oslanjaju na mrežu izvora”, navodi se u izveštaju.
Politički pritisci najvidljiviji su kada utiču na ekonomiju medija: povlačenje oglašivača, nepredvidivi ishodi konkursnog sufinansiranja i “najave” inspekcija pre zvaničnih odluka.
“Tužbe – uključujući i one koje sagovornici prepoznaju kao SLAPP – funkcionišu kao instrument iscrpljivanja: i kada se završe u korist redakcije, vreme i troškovi deluju obeshrabrujuće. Istovremeno, lokalne redakcije održavaju profesionalne standarde kroz ‘nepisana pravila’ rada na terenu, kaskadno obaveštavanje nakon incidenata i oprez u objavljivanju sadržaja koji može podići rizik”, pokazuje istraživanje.
Saradnja sa strukovnim organizacijama pretežno je operativna i ad hoc.
Medijsko okruženje karakterišu koncentracija javnih sredstava u pojedinim kućama, parcijalna transparentnost projektnih tokova i “operativna solidarnost” među redakcijama u situacijama koje ne traže kompromis u uređivačkoj politici.
Izveštaj o medijima koji izveštavaju u Sandžaku nastao je u okviru projekta “Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara” Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), u partnerstvu sa Centrom za razvoj lokalnih medija (CRLM) iz Požarevca i Insajder TV.
