Bekerat je zahvalio Skupštini Srbije, Evropskom pokretu i civilnom društvu na doprinosu procesu pristupanja EU, ističući da su civilna društva, uprkos dugotrajnom izlaganju medijskim napadima i kritikama visokih državnih zvaničnika, ostala dosledna svojim stavovima.
“Građani Srbije su 25. oktobra izneli svoj stav. Želeli su vladu koja će se boriti protiv korupcije, pravosuđe koje je slobodno i nezavisno, slobodne i nezavisne medije, demokratske institucije koje služe građanima, kao i zaštićena ljudska prava. Nedavni parlamentarni izbori otvorili su novo poglavlje u političkom životu Srbije i stvorili priliku za novi politički angažman i reforme. Ovaj izveštaj takođe dolazi u trenutku koji je od posebnog značaja za Evropsku uniju”, rekao je Bekerat.
On je naveo da Srbija spada među zemlje sa najvišim stepenom usklađenosti sa zakonima EU i da je dobro pripremljena u oblastima jedinstvenog tržišta i konkurentnosti.
Dodao je da Evropska komisija ponavlja ocenu da je Srbija ispunila tehnička merila za otvaranje pregovora u oblasti pravosuđa, kao i da je u pojedinim oblastima ostvaren napredak u usklađivanju zakonodavstva i tehničkih standarda.
“Navodi se i da je operativni tim ostvario napredak u pogledu usklađivanja zakonodavstva i tehničkih standarda u nekoliko oblasti politika. Međutim, tokom izveštajnog perioda nije bilo napretka u pregovorima Srbije o pristupanju EU. Ovaj period obeležili su sve veća polarizacija u društvu i narušavanje poverenja između vlasti u Srbiji i civilnog društva”, rekao je Bekerat.
On je rekao da korupcija ostaje ozbiljan izazov, da je rizik od zarobljavanja države i dalje prisutan, kao i da je zabeleženo nazadovanje u nekoliko ključnih oblasti, posebno u slobodi medija i izražavanja i javnoj upravi.
Nazadovanje je, prema njegovim rečima, zabeleženo i u oblastima obrazovanja i kulture, dok je u spoljnoj politici ukazano na slabu usklađenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Govoreći o delu izveštaja koji se odnosi na civilno društvo, Bekerat je naveo da on detaljno ukazuje na napade na studente, aktiviste i novinare, kao i na izostanak adekvatnog institucionalnog odgovora.
Ukazao je i na pojačan pritisak, napade i zastrašivanje organizacija civilnog društva, kampanje blaćenja njihovih predstavnika i branilaca ljudskih prava, u kojima učestvuju tabloidi i visoki državni zvaničnici.
Prema njegovim rečima, izveštaj beleži i pokušaje vlasti da proteste predstave kao pokušaj “obojene revolucije”, bez dokaza koji bi potkrepili takve tvrdnje, kao i izostanak daljeg postupanja u slučajevima zastrašivanja i navodne upotrebe špijunskog softvera.
Bekerat je ukazao i na “SLAPP” tužbe, koje, kako je naveo, ometaju rad organizacija civilnog društva i slabe demokratsko okruženje.
On je poručio da je EU spremna da blisko sarađuje sa budućom vladom Srbije i pruži podršku reformama u ključnim oblastima, ali da one moraju imati prioritet.
“Vladavina prava čini temelj na kojem se grade sve ostale reforme”, naglasio je Bekerat, dodajući da će uloga civilnog društva i Skupštine Srbije tokom tranzicije ka novoj vladi biti od presudnog značaja za napredak zemlje u evropskim integracijama, posebno zbog njihove stručnosti, institucionalnog pamćenja i poverenja koje uživaju.
Bojana Selaković je izjavila da su promene koje se promene u Srbiji “nisu desile preko noći”, jer ni prethodni sistem nije bio izgrađen “preko noći”.
“Promene koje su se u Srbiji dešavale tokom prethodne dve godine nisu nešto što se desilo preko noći, one su bile proces, a ni sistem protiv kojeg su se građani bunili nije nastao preko noći”, rekla je ona.
Komentari (0)