Bogetić je za Betu rekao da trgovci u maloprodaji ocenjuju da su cene hrane u Srbiji od početka godine porasle za oko 30 odsto, što je „ozbiljan udar na budžet gradjana“.

U Srbiji je u oktobru ove godine mesečna inflacija iznosila 0,9 odsto, a medjugodišnja 6,6 odsto.

„U svetu su skočile cene logistike, energetike, pšenice…i od početka godine inflatorni udar je dramatičan. Bilo bi veoma špekulativno prognozirati kako će se kretati trend porasta cena“, rekao je Bogetić.

Dodao je da bi bilo pogrešno da se nadležni „zalete“ i fiksiraju cene prehrane kao pre više desetak godina, kao i da je ograničavanje rasta cena hleba „Sava“ iznudjen potez i samo je kap u moru problema.

Odluka vlasti da donese takvu meru, je kako je rekao, razumljiva za narod, ali da postoji veliki rizik za pritisak da se fiksiraju i cene i drugih proizoda, što ne bi bilo dobro za privredu.

Bogetić je rekao da se sve više zanemaruju principi slobodnog tržišta i da je državni intervencionizam sve češći u svetu.

On je ocenio da je ograničavanje cene hleba „Sava“ na šest meseci dug rok i pokazivanje dobre volje da se ublaži udar na standard gradjana, ali da ni država ne može dugo da izdrži tu intervencionističku meru značajnog regresiranja cene brašna T-500 koje se pekarima isporučuje iz državnih robnih rezervi po 30 dinara za kilogram iako je cena na tržištu više od 40 dinara.

„U Srbiji je državni intervencionizam u sektoru cena postao deo tradicije, pa su gradjani navikli i sada ga očekuju, ali su takve politike u suprotnosti sa odlukom Srbije o integraciji u EU“, rekao je Bogetić.