Juče sam u Novom Sadu doživeo jedan od onih susreta koji čoveku vrate i uspomene i veru u budućnost.
Okupili su se naši profesori, doktori, lekari, privrednici, domaćini, stari članovi i osnivači Pokreta snaga Srbije, ali i novi ljudi. Posebno me je obradovalo što su došla i deca, pa čak i unuci naših starih članova.
To znači da ideja živi!
Posle 22 godine nastavljamo tamo gde smo nasilno zaustavljeni. A ono što smo govorili 2004. godine o ekonomskoj revoluciji Srbije, Novog Sada i Vojvodine — važi i danas.
Posle razgovora sa stručnjacima i proizvođačima još sam uvereniji: naš cilj ne sme biti pet milijardi evra od agrara. Srbija može mnogo više, a sama Vojvodina mora da teži ka 50 milijardi evra godišnje vrednosti poljoprivredne proizvodnje i prerade namenjene svetskom tržištu.
Ali ne izvozom jeftine sirovine!
Nećemo da drugi kupe naše žito, kukuruz, voće, povrće, mleko i meso, pa da ih prerade, zapakuju i nama vrate proizvod deset puta skuplji.
Moramo da izvozimo gotov proizvod!
Hoću hiljade malih i velikih fabrika za preradu. Hoću da srpski domaćin ne bude samo proizvođač sirovine, nego vlasnik proizvoda, brenda i profita.
Svaka kuća koja može — mala fabrika. Svako selo — proizvodni centar. Vojvodina — velika fabrika hrane za Evropu i svet.
A imamo još jedan apsurd.
Imamo Dunav — naše srpsko more — imamo Savu, Tisu i ogromno vodno bogatstvo, a istovremeno strepimo od suše!
Za mene to nije problem vode. To je problem organizacije, znanja i sistema.
Ako nešto ne znamo, pozovimo najbolje koji znaju. Ceo život tako radim. Treba primeniti najbolja svetska iskustva, uključujući izraelske sisteme navodnjavanja „kap po kap“, modernu tehnologiju, senzore, automatizaciju i veštačku inteligenciju.
Ne smemo više da gledamo u nebo i čekamo da li će pasti kiša.
Moramo upravljati vodom, proizvodnjom i prinosima!
I država mora prvo da štiti srpskog domaćina i srpski proizvod. Dok imamo dovoljno kvalitetnog domaćeg proizvoda, on mora imati prednost na našem tržištu. Kada nemamo dovoljno — onda uvozimo ono što nam nedostaje.
To je sistem.
To je ekonomska revolucija.
To je Vojvodina koju želim: Vojvodina vrednih i bogatih domaćina, modernih farmi, plantaža, prerađivačkih fabrika, naučnika i mladih ljudi koji ostaju na svojoj zemlji jer od svog rada mogu odlično da žive.
Imamo zemlju.
Imamo vodu.
Imamo znanje.
Imamo vredne ljude.
Treba nam sistem!
A kada ga napravimo, Vojvodina neće pitati kako da preživi sušu i kako da proda sirovinu.
Pitaće koliko desetina milijardi evra gotovih srpskih proizvoda možemo da prodamo Evropi i svetu.
VOJVODINA MOŽE DA HRANI POLA EVROPE.
SRBIJA MORA DA PROIZVODI, PRERAĐUJE I POBEĐUJE!
PORODICA JE SNAGA SRBIJE.
SRBIJA TREBA DA RADI, GRADI I RAĐA.
Komentari (0)